Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

би на ма који други начин била у супротности са циљевима( Уједињених нација; начело да he државе решавати своје међународне спорове мирољубивим средствима тако да међународни мир и безбедност и правда не буду угрожени; обавеза да се не интервенише у питаша која спадају у унутрашњу надлежност било које државе, у складу с Повељом; па и начело суверене једнакости држава, бар својим знатним делом. Јасним прецизирањем ових начела, на бази рада и аката Уједињених нација и на бази савремене праксе међународног права, а стално водећи рачуна о основном цшьу управљеном на очување мира, узимајући у обзир, како то сама Резолуција Генералне скупштине 1815 (ХУЛ) од 18 децембра 1962 наглашава, „да, су велике политичке, привредне, друштвене и научне промене које су наступиле у свету од прихватања Повеље још више истакле животну важност циљева и начела Уједињених нација у њиховој примени на садашње услове“, свакако да he се остзаривати и јачати мирољубива и активна коегзистенција, jep he се тиме свакако, на пример, ефикасније указивати на случајеве претње или употребе силе и тиме се борити више и ефикасније против оних облика хладног рата који у суштини представљају употребу претње силе против политике независности појединих држава; или he се јасније жигосати, па према томе и отклањати, случајеви недопуштене интервенције у питања која спадају у унутрашњу надлежност било које државе али исто тако и прецизиратй и појачавати право међународне заједнице и Уједињених нација да, у складу с Повељом, чини све што je потребно да се обезбеди поштовакье и остварење принципа Повел>е тамо где су они негирани, као што je то случај са остацима колонијалних територија или случајеви расне дискриминације, у погледу чега већ донети акти Уједињених нација представљају и значајне гестове које je било могуће предузети само кроз Уједињене нације, али и који представљају сходну основу управо за кодификацију поменутих принцгша коегзистенције односно сарадње међу државама. Међутим, међународна заједница мора све више да посвећује пажњу побољшању услова међународног живота и сарадње, да дакле све више активно делује на развијање пријатељских односа и сарадње, стварајући при томе све више услова за такве односе. Данашши степей развоја производних снага, покрети за национално ослобођење дојучерашњих колонијалних народа, разрешавање политичке затегнутости међу великим силама, као и стварање услова за коначну победу прогресивних снага, намеће потребу управо деловања у овом правцу. Данае се свакако мора признати да се развој међународних односа огледа знатним делом у сарадњи међу народима кроз узајамно поштовање законитости развоја сваког од њих, кроз унапређење светске привреде и међународне поделе рада, укидање економске експлоатације и организовање помоћи недовољно развијеним землзама, и слично. То све представља објективно стварање предуслова за развој таквих међународшгх односа у којима he се у свим областима пргшредног и културног живота било капиталистичких било социјали-