Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

de l’unité du monde dans l’ensemble. Ces deux phénomènes fondamentaux, les principes c’est-à-dire les postulats dans le droit contemporain, sont les suivants: l’universalité du droit international (et de plus en plus de quelques autres branches du droit de même) et du droit de la coexistence pacifique active.

АПСТРАКТНИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ

У овом раду ћемо говорити само о апстрактним пословима у грађанском праву а не и о апстрактним пословима привредног (трговинског) права. 1. Апстрактни послови у римском праву. Правки послови у почетку развоја римског права сви су апстрактни. У ствари, то нису правки послови у савременом смислу речи већ су више религијски обреди. Као што je познато, због система затворене кућне привреде размена добара je ретка а због анимизма римске религије отуђење добара представља нарочити ритуал који je такође прожет анимизмом: када се једно добро из круга фамилије отуђује мора се по нарочитом ритуалу тражити и „одобрење“ духова који обитују у фамилији и заштићује je. Посматран са гледишта права, ритуал отуђења појављује се као нарочита форма правног посла. Та форма je веома строга: када се погреши у редоследу изговорених речи или у редоследу других обреда, цео посао не важи. Да je правни посао био истовремено и верски ритуал, видело се и по томе што су га у почетку обављали свештеници. Ти формални правни послови су били: nexum, 'mancipatio, затим in iure cessio и stipulatio. Разбијањем затворене кућне привреде и јачањем робне привреде потискују се стари формални правни послови јер смета ј у захтевима брзине економског и правног промета. Упоредо са потискивањем ових формалних правних послова појављују се консенсуални послови. Но, док су стари формални послови били истовремено и апстрактни, нови консенсуални послови постају каузални (1). То значи да се код формалних правних послова уопште ни je гл едало на то из ког разлога или у ком цшьу се закључује правни посао. Сама обављена форма je обавезивала. Код консенсуалних правних послова, међутим, који су се закључивали без икакве форме, само простом сагласношћу воља, услов важности посла je био и поставлен економски циль који су странке изјавом вол>е хтеле постићи. Процес потискивагьа формалних и апстрактних правних послова од стране консенсуалних и каузалних није био лаган и једноставан процес. Прво појавл>ивање цюьа због кога се правни посао закључује и давање правног значаја том циљу било je увођење exceptio doli од стране претора. То je био један општи приговор за случај када би се формална обавеза

(1) Опширније о томе као и о повезаности појма каузалности и консенсуалности изнео сам у својим радовима; Својина и имовина, „Анали“, 6р. 1/1953; Кауза и правни основ, „Анали“, бр. 2/1959; и Нешто о фидудијарним пословима, „Анали“, бр. 1-2/60.