Анали Правног факултета у Београду

АПСТРАКТНИ ПРАВКИ ПО СЛОВИ

riöcao. Овде je већ у питању један нормативни елемент који одређује законодавац или који бар квалификује законодавац и који ce сасвим разливке од економског циља који представља каузу по Домином учењу, нарочито код двострано теретних уговора. To je разлог што француска теорија у имовинском праву није развила учење о забрањеним или неважећим правним пословима јер ова партија улази у учење о каузи. Али то има за последицу да je само учење о каузи недоследно и нејасно. Стога многи француски писци, као на пример, и велики цивилиста Планиол, сматрају да je кауза сувишан појам а с друге стране она лежи у самим основама франдуске грађанскоправне теорије. Немачка теорија има целовитије учење о каузи. По том учењу кауза се појављује само код оних правних послова који служе као средство економског односно имовинског промета. Правый послови који немају ту функцију немају ни каузу. У гьима сама изјава воље указује на непосредни циљ који странке тим послом хоће да постигну. Ако неко закључи брак или усвоји некога (и по немачком праву, као што je познато, породично право спада у грађанско), ако неко напише тестамент, из самог посла се види шта се ньиме хтело постићи. Но ако се неко обавезује на пренос имовинске вредности, поред обавезе постоји још и неки нарочити цвдь због којег се обавезује. На пример, ако преносимо на некога својину, увек се може поставити питање да ли je она пренета поклона ради, продаје ради, легата ради, мираза ради, итд. Он може изјавити вољу да би просто засновао обавезу (causa credendi), рецимо код уговора о куповини и продаји продаје се да би се сауговорач обавезао да плати цену; може да се обавеже да би тиме испунио. неку већ раније постојећу обавезу (causa solvendi), на пример, код зајма. Затим може да се обавеДге да би учинио гест доброчинства (causa donandi), на пример, код поклона. Кауза, разуме се, није сваки циљ који се правним послом о преносу имовинске вредности хоће постићи већ само: 1. непосредни правый (или по некима економски) цшь и 2. типизовани цшь. Непосредни циљ значи да се не узимају у обзир даљи циљеви или мотиви због чега се, на пример, једна ствар купује или продаје, а типизовани je зато што су код појединих типова уговора циљеви увек исти или истоврсни (4), на пример, поклон, зајам, мираз, продаја, итд. Ипак, ни у не-

(4) ПоЈам каузе у данашњем смислу не познаје римско право, те римски лравници израз causa уиотребљавају за означење веома различитих правних појмова и ситуација. В. о томе наведене радове у прим. 1. Тек у пандектном праву се развија јединствени појам каузе као цюьа правног посла који истовремено чини саставни део посла. Канонско право такође утиче на развој појма каузе у средњевековном пандектном праву (вид. мој Увод у грађанско право, IV издање, 1961, с. 25). И француска теорија (Domat) као и немачка имају континуитет са пандектним правом. Изрази наведени у тексту такође потичу оданде. У суштини три основна типа каузе у немачком праву: causa credendi, solvendi и obligandi сличне су Домино) концепцией. Но немачка теорија je утолико доеледнија што место појма cause illicite има разрађену теорију ништавих правних послова (што Je у француској теорији случај само у брачном праву). Немачка теорија стога више наглашава економски характер каузе што се види и по томе што по тој теорији кауза постоји само у пословима имовинског промета ■ — Zuwendungsgeschäfte. Стога неки немачки писци, као на пример, , Слосман (Schlossmann) и Штампе (Stampe) сматрају каузу економскмм ефектом правног посла. „Типизованост“ циља у каузи управо иде у прилог тврђењу да je овде реч о економском циљу. Куповина, зајам, закуп, најам све су то пре економски односи па тек онда правки. ВЬих типизује економски промет, и јасно je онда да су и циљеви у њима типизовани. Но еа оваквим схватагьем каузе у противречности