Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мачком праву ни je јединствено учење о каузи. Поред наведена три основна типа каузе, неки писци говоре join и о неким другим каузама, на пример, causa novandi циљ због кога се врши новација, causa dotis constituendi циљ због кога се обећава давање мираза, па о циљу због кога се примило јемство, итд. Но овде већ кауза никако није елемент посла који се објективизира и који je типичан. Затим, немачки писци такође говоре о забрањеној и дозвољеној каузи. Због тога и немачком учењу, иако у мањој мери, може да се стави иста замерка као и француском. У учењу о каузи мешају се објективан и типизован елемент (каузу код двострано теретних послова) са каузом као субјективним елементом (найме causa donandi у основи ипак je један психички мотив). Causa novandi и сличне врсте каузе такође нису објективизовани и типизовани елементи него су психички мотиви који могу бити сасвим различити. Због тога се и ту меша кауза као објективна и као субјективна појава. A уношењем појма тзв. забрањене каузе меша се један фактички, имовински елемент са нормативним, што такође ствара забуну. Наиме, дозвољеност или забрањеност „каузе“ не зависи од воље странака нити од тога што ће оне том вољом постићи него од квалификације њихове воље и њеног ефекта од стране норме, тј. дозвољава ли норма изјаву вьихове вол»е и садржину и ефекат те воље или не. Дакле, и ту се мешају два реда појава субјективно и објективно, нормативно и фактичко (5). Но, без обзира како се схвата кауза односно на недоследности у појму каузе, може се сасвим јасно разликовати апстрактан и каузалан посао у грађанском праву. Код апстрактног посла води се рачуна само о обавези која je изјавом воље заснована. Код каузалног посла иде ce даље, па ce води рачуна и о другим дејствима те изјаве. Je ли то дејство непосредни економски ефекат или неки други типизовани или непосредни правни цил> или неподударност са нормативним или моралним поретком све то није важно за одређивање појма апстрактног посла. Ако није довољно јасно шта je каузалан посао, може се тачно одредити шта je апстрактан. Додуше нејасности у појму каузалног посла имају значај у правним последицама које могу настати из тог посла, у евентуалном неоснованом обогаћењу до чега доводи посао, у евентуалној забрањености или уопште неважности посла, итд. На неке од тих последица ћемо указати у даљем излагању. Ипак оне не утичу битно на сам појам апстрактног правног посла. 3. Апстрактни посао преноса стварних права. Немачки грађански законик увео je у савремено право један апстрактан посао уговор о преносу стварних права.

je концепција немачких писаца о causa donandi или causa novandi jep je овде нагласак на психолошком елементу а не на неком типизованом или чак објективизираном циљу.

(5) Мени се чини да се проблем каузе може успешно расветлити тек онда ако се у њој раздвоји фактички елемент у виду еконоыског или имовинског ефекта правног посла од нормативног елемента тј. од дозвољености тог ефекта од стране правног поретка. Досадашња теорија je мешала ова два елемента. (То се, на пример, види по томе што по немачкој правној терминологнји израз Rechtsgrund правни основ означава оба елемента.) Ja сам у својим досадашгьим радовима, нарочито у горе наведении (прим. 1) покушао да спроведем ово разликовање (Вид. о томе прим. 13).