Анали Правног факултета у Београду
ДИСКУСИЈА
91
лиоже проузрсжовати штету. У нашој судској пракси пошта je била по општии правилима о одговорности односно по Закону о радним односима обвезана на накнаду штете проузроковане : због губитка препоручено лисмоносне пошшьке (пресуда Вишег привредног суда у Сарајеву Сл. бр. 120/60); због закаснелог достављања означеыом примаоцу препоручене пи■смоносне пошшьке (пресуда Врховног суда HP Босне и Херцеговине Гж. бр. 444/62; пресуда Окружног суда у Београду П. 5955/61 и П. 6124/61) или телеграма (пресуда Окружног суда у Сарајеву Гж. 525/60, пресуда Окружног суда у Сарајеву Гж. 1537/62) и због погрешног достављања означеном примаоцу обичног судског писма (пресуда Окружног привредног суда у Сарајеву П. бр. 392/63). У свим овим случајевима пошта je одговарала по општим правилима о одговорности за штету тако да je обвезана на пакнаду и за све штетне последице које су проузроковане неправилним радњама службеника поште. Из примера француске судске праксе као неправилна радња поштанских службеника може бити и достављање поштанске пошшьке неовлашћеном лицу; пропуштање да се у стану одсутни означени прималац поштанске пошшьке обавести - да на пошти подигне неуручену препоручену писмоносну пошиљку или телеграм; неизвршење или рђаво извршен поштански пренос; крађа писмоносне пошшьке; потрешно исплаћена телеграфска упутница и сл. (2). Указивагьем на разноврсне могућности проузроковања штете делат-. ношћу поште истине се све више потреба законодавног решавања питана -одговорности пошта у целини. Овде користим један случај из судске праксе који заслужује посебну пажвьу jep _се у пресуди решава о одговорности поште за обичне пошиљке али која својим образложењем уједно обухвата проблем одговорности пошта у целини и показује колико je проблем ове -одговорности сложен. 3. Завод за здравствену заштиту АКМО у Приштини поднео je тужбу против предузећа ПТТ саобраћаја у Приштини којом je захтевао накнаду штете jep je од предате пошюьке на пошти изгубљено 1550 примерака часописа. Окружни привредни суд у Приштини пресудом К-2204/62 усвојир je тужбени захтев: „... jep je утврђено да je пошта примила пошшьку часописа, а део примерака часописа није стигао претплатницима (тако да je) штета настала немарким вршекьем службе од стране туженикових радника [... ]“. Виши привредни суд у Београду пресудом 1/2 Сл. 2628/63 потврдио je пресуду првостепеног суда. И првостепена и другостепена пресуда узима пошту као привредну организацију која одговара по општим имовинским правилима те сматрају да се стога посебна правна правила о одтоворности поште од пре рата не могу више примењивати. Против ових пресуда Председник Врховног привредног суда поднео je захтев за заштиту законитости па je Врховни привредни суд пресудом
(2) С. basry et G. H. Georges: Responsabilité de la puissance publique (Extrait), Répertoire de droit public et administratif, T. П, pp. 794—793, No 113—114; G. Malevllle; Détermination de la compétence des juridictions administratives et des tribunaux Judiciaires. Jurls-classeur administratif. Fase. 605, No 101—106, pp. 14—16; J. D. Ricard: Le régime de la responsabilité de l’Etat en matière de transmission postale et télégraphique de la correspondance des partlculltrs. Recueil Dalloz, Hebd. 1929, Сћг. XXV, -pp. 109—114.