Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

92

П-61/63-6 преиначио наведене пресуде и одбио тужбени захтев и то из ових разлога: „[. ■ •] Тачно je да пренос поштанских пошиљки к телеграфских и телефонских саопштења врше предузећа поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја (ПТТ предузећа), дакле привредне организације (чл. 1 Зак. о организацији југосл. ПТТ „Сл. лист ФНРЈ“, бр. 50/60). Тачно je да je предузеће ПТТ саобраћаја, као привредна организација, у начелу дужна да сваком оштећеном лицу накнади штету коју му у вези са вршеньем птт делатности причине својим незаконитим или неправилним радом органи и радници предузећа или друга лица којима се птт предузеће служи при вршењу своје делатности. Колико су судови првог и другог стелена ишли за тим да указивањем на такву правку природу птт предузеће и указивањем на ошпта начела имовинског права подвуку да организације које врше птт услуге не могу ни у ком погледу бити привилегисане у њиховом односу према корисницима услуга, у пуном су праву. Међутим, греше кад сматрају да je самим позивањем на овај начелни став могуће искључити сваку примену посебних правних правила о одговорности ПТТ предузећа за накнаду штете. Одговорност привредних организација диференцира се, найме, како у погледу претпоставки тако и у погледу обима накнађивања штете према разним критеријима у зависности од тога да ли се ради о штети нанетој повредом уговора (уговорна одговорност) или имовинско правним деликтом (вануговорна одговорност), а у оквиру утоворне одговорности у зависности од врете уговора који je повређен; међусобна права и обавезе из уговора не подударају се код свих врста уговора. Кад je реч о правима и обавезама из уговора о преносу поштанских пошиљака, ваља указати на одредбе чл. 19 већ цитираног Зак. о орг. јутосл. птт према којима се „међусобна права и обавезе ПТТ предузећа и корисника птт услуга уређују посебним савезним законом“. Овај позитивни законски пропис упућује дакле на посебне прописе о правима и обавезама ПТТ предузећа и корисника птт услуга, што значи да законодавац полази од оцене да се само применом општих имовинскоправних прописа питања међусобних односа ПТТ предузећа и корисника птт услуга не могу правилно решити. При томе се очито. имају у виду посебни прописи који су детерминисани специфичностима птт услуга. Ти посебни позитивни прописи до сада нису још донети. Будући да тужилац у парници о којој je реч остварује против ПТТ предузећа захтев за накнаду штете због губитка писмоносне пошиљке коју je предао туженом ПТТ предузећу, а ово од н>ега примило ради преноса-адресантима, потребно je да се оцени да ли се до доношена позитивних прописа на које упућује чл. 19 цитираног закона могу примењивати правка правила која су у погледу одговорности за губитак тих пошиљака била садржана у Зак. о ПТТ који je био донет 29. VII. 1931, дакле пре 6. IV. 1941 (чл. 4 Зак. о неважности правних прописа донетих пре 6. IV. 1941 и за време непријатељске окупације). Према тим правним правилима, закључењем уговора о преносу писмоносних пошиљака (међу које спадају и тисковине a међу њима и часописи) пошта преузима обавезу да ће пошиљку чувати за време преноса и да ће je предати означеном примаоцу. Из обавезе поште да чува пошиљку произилазило би у начелу и нена одговорност за губитак, повреду (оробљење), смагьегье или недостатак садржине пошиљке. Но кориснику птт услуге стоји на располагању да бира начин руковања који ће пошта бити дужна да примени у вези са