Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИ J А

93

пошиљком: писмоносну пошиљку може да преда као обичну (некњижену) пошиљку или као књижену пошиљку, и то било као препоручеыу пошиљку било као вредносно писмо. Од тога његова избора зависи какве je мере ПТТ предузеће дужно да примени при руковању пошиљком: обичне писмоносне пошшьке су оне за које се не даје никаква потврда о пријему (лист предаје ни je потврда о пријему већ се даје само ради обрачунавања наплаћене поштарине) и не тражи се никаква потврда при испоруци; о преносу тих пошиљака не води се посебна евиденција. Препоручена пошиљка je она писмоносна пошиљка без означене вредности која се при пријему, отпреми и испоруци књижи, о којој се у току преноса води евиденција, док je вредносно писмо књижена писмоносна пошшька на којој je означена вредност која се при пријему, отпреми и испоруци књижи, а о којој се у току преноса води нарочита евиденција. У зависности од начина руковања пошиљкама, правка правила уређују и питанье одговорности ПТТ предузећа за случај да се пошиљка при преносу изгуби или оштети, односно да се њена садржина смањи или нестане. ПТТ предузеће не даје никакву накнаду за обичне посмоносне пошиљке, за изгубљене препоручене пошиљке даје накнаду у ограниченом обиму, док за губитак, умањење или оштећење садржине вредносних писама накнађује обичну вредност по месту и времену преда je с тим да накнада не може бити већа од означене вредности. Нема разлога да се ова правна правила ко ja одговорност ПТТ предузећа диференцирају према врсти поштанске услуге коју корисник жели да користи, односно према начину руковања које je ПТТ предузеће дужно да примени с обзиром на врсту пошшьке коју je одабрао корисник не примењују и даље до доношена нових позитивних прописа. Приговори који се износе против примене тих правних правила не могу се прихватити. Не стоји приговор да се ПТТ предузеће искоришћавањем свог фактичког монополског положаја (у погледу правног монопола в. одредбе чп. 21 Зак. о орг. југ. ПТТ) ослобађа од одговорности за неизвршење уговорне обавезе на штету беспомоћног корисьтка поштанских услуга. Као што je речено, ако корисник писмоносну пошшьку преда ради преноса са захтевом да се њоме рукује као са књиженом пошиљком и означи вредност пошшьке, ПТТ предузеће дужно je да му накнади стварну вредност до означене вредности. До корисника стоји дакле избор хоће ли да дође у ситуацију да може ПТТ предузеће чинити одговорним за сву стварну штету која би му настала губитком или оштећењем пошиљке. Потребно je само да осим обичне поштарйне и таксе за препоручено руковање по тежини плати и поштарину по вредности. Ако се корисник задовољава одговорношћу ПТТ предузећа до лимитираног износа штете, платиће осим обичне поштарине само таксу за препоручено руковање по тежини. Тек ако не жели да плати додатак за књижену пошшьку по тежини и додатак по вредности пошшьке, тј. ако не жели да плати више но обичну поштарину, ПТТ предузеће неће бити одговорно за губитак пошиљке. Ово се ослобођење од одговорности не може сматрати недопуштениМ jep je корисник, иако je имао могућности да уз плаћање одговарајуће поштарине прибави одговорност ПТТ предузећа, по свои властитом избору пристао да ПТТ предузеће пошил>ком рукује на упрошћени начин који ПТТ предузеће лишава могућности да пошиљке прати током преноса. Кад би ПТТ предузеће требало да одговара и за губитак обичне писмоносне пошшьке, било би доведено у ситуацију да накнађује штету без могућности да регресира од другое ПТТ предузећа, односно од радника или трећих лица који cÿ евентуално скривили губитак пошиљке (.В Правилник о дисциплин-