Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

95

неправилним радом и да je садашгьи Савезни Устав нарочито истакао одговорност државних органа односно организација које врше послове од јавног интереса (чл. 69) па и свих носилаца Јавних или друштвених функција (чл. 86) и да Зак. о јавним службеницима (чл. 122—127), Зак. о радним односима (чл. 306—314), Зак. о служби ЈНА (чл. 146) и остали одговарајући прописи дају детаљна правила ове одговорности, није сасвим убедљиво да би у овом случају вал>ало примењивати стара правна правила о ослобођењу поште од одговорности, поготову што у нашем праву не би било разлога за посебну одговорност пошта, што се уосталом. види й из запажене тежнье судске праксе да изађе из старих оквира правила о посебној одговорности пошта. Али, мора се нагласити да пракса није била сасвим уједначена јер су извесни судови примешивали стара правна правила о посебној одговорности пошта (3). Наведена пресуда Врховног привредног суда свакако ће утицати на развој судске праксе по овом питању. Међутим, ако je чл. 19 Зак. о организации ПТТ предузећа и прописао да се „међусобна права и обавезе ПТТ предузећа и корисника птт услуга уређују посебним савезним законом“ то никако не значи да пре доношење тих посебних прописа ваља примењивати стара предратна правна правила, кад je развој нашег права изразио и у Уставу и у одговарајућим законима који регулишу питања одговорности за штету правила о одговорности која je законодавац оценио да више одговарају потребама наше стварности и развоју нашег друштва. Није у складу са тим развојем да сви органи државне управе и организације одговарају а да пошта ужива извесне привилегије које су очито супротне основним уставним начелима и духу и слову нашег позитивног права. 5. При решавању питања одговорности пошта мора се имати у виду правни положај поште. Пошта се може узети као јавна служба са посебним правним положа)ем и правима ко ja по правилу послу) еса губитком с обзиром на неопходност задовољења општег интереса које одређена јавна служба врши у друштву. С друге стране, пошта се може узети као привредно предузеће. У нашем праву пошта je по позитивном праву преображена у радну организацију односно у привредно предузеће и фактички има и монополистички карактер. Ако би се узело да због своје улоге у друштву пошта још увек претежно има карактер јавнеслужбе али деетатизиране у облику радне организације са посебним правима, морало би се имати у виду да се поједине јавне службе не би смеле хијерархиски степеновати по важности службе тако да једне одговарају а друге не одговарају, те би пошта и као јавна служба морала одговарати као и све остале јавне службе за незаконите и неправилне радње својих службеника. С друге стране, с обзиром да je пошта по нашем позитивном праву радна организација, исто се тако не сме губити из вида да се начелно не могу степеновати по важности

(3) ДР- К, Ковач: Одговорност поште за штету насталу услед погрешно испоручених телеграма, „Гласник Адвокатске коморе АПВ", 1963, бр. 1, с. 12 —15.

№ ДР- Борко Николајевић: Саобраћајно право, „Савремена ад министра циј а“, Ееоград, 1964, с. 267—263. Вйди и .др. Ковач: н. д., бр. 1 и бр. 2.