Анали Правног факултета у Београду

НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИИ А У ЈУГОСЛАВИЈИ

153

ђеном циљу усмеравале друштво y одређеном правду. И политика je особено људска црта људског друштва. Насупрот стихији, она значи продор људскости у људску историју и од њеног успеха или неуспеха зависиће и опстанак самог човека. Надамо се, и чини нам се да нам историја даје потврду, да политика, односно субјектинни фактор, играју ове већу улогу у друштву и, надајмо се бар, све позитивнију и у изгледу je да у пуној мери себи потчине друштво и обезбеде му онакво кретанье какво одговара људској вољи, упркос свим очигледним неминовним тешкоћама и странпутицама. Међутим, узети израз суб јективни фактор у овом овако широком зиа чешу и гозорити о н>ему није могуће, оообито у овако кратком раду, јер би то значило у ствари говорити о политиди у цепини и о деловатьу сваког овеоног субјекта у њој. Зато се субјективни фактор уобичајено узима ујадном другом, ужем значењу у значењу институционализоваяих ако не и организоваиих скубјективних фактора у политиди, тј. субјективан фактор чине само установе и посебно организације које имају релативно уобличен и сталан карактер тако да се могу јасно разликовати од анонимне безбројне делатности масе субјеката неповезане ни на који институционализован начин. И, да узмемо најјаснији пример где се шири и ужи појам суб ј ективног фактора истовремено додирују и разграничују, маса свих чланова једног друпгтва дела више или мање свесно или више или мање активно свакодневно на усмеравање креташа друштва, тј. дела политички и тако спада у субјективан фактор у ширем смислу. Али ову делатност je тешко пратитм и проучавати, као каналисати, jep je огромно бројна и разноврсна. Међутим, та иста маса људи може деловати институционализовано рецимо, путем референдума у одређеним питањима или, још боље, организовано рецимо, путем једне масовне општедруштвене политичке организације какав je народни фронт или друга слична организација и кад дела институционалиэовано или организовано, та иста маса људи чини субјективан фактор у ужем смислу речи, чија се делатност не састоји од свих делатности дотичних субјеката, као у случају кад се овај израз узме у ширем значетьу, него само од оних који су строго одређвни односно уставом, одн. организацијом. Зато ћемо и ми овде узети израз субјективан фактор прванствено у овом ужем значењу. Ипак при томе треба нагласити да у једном виду социјалистичке демократије, какав je онај који се све више развија у Југославији и особито који тежи да ce развије, a који je заонован на самоуправљашу људи у друштву, на што непосреднијој шиховој власти у свим областима друштвеног живота, уз истовремено ишчезавање сваке пр.инуде, а посебно државне, да у таквој социјалистичкој демократији, која има у виду дре свега сву ширину свакодневних друштвених односа и послова у којима људи живе а не државну власт коју врше и којој ce покоравају, и која тежи да управо све те послове демо<кратизује у највећој мери, у таквој демократији, дакле, све више избија у први ред управо субјективан фактор у оном ширем зиачењу, као маса трађана у шиховај овакодневној свеукупи°Э друштвено делатности. Ова делатност чак не мора, а можда и не треба, да буде не само организована него чак ни институционалиаована да би била