Анали Правног факултета у Београду

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у пуном смислу демократска и социјалистичка тј. самоуправљачка. Али она треба да буде остварена. И социјалистичка теорија и содијалистичка пракса зато морају о њој све више да воде рачуна. Употребљавајући, дакле, израз субјективан фактор у његовом ужем смислу, не заборављамо погребу узимања у обзир значаја тог фактора за социјалисгичу демократију кад се он узме у ширем смислу. Враћајући се на субјективан фактор у ужем смислу речи и на његов значај, треба истаћи да у Југославији он добија особено обележје и особену улогу. Његово особено обележје je његова што шира и пунија демократизација; његова особена улога je што потпуније овладавање друштвеним кретањем. О овоме ћемо говорити опширније мало касније, а овде то помикьемо само уколико нам je потребно ради одређивања везе субјективног фактора и непосредне демократије у Југославији. Наиме, придајући субјективном фактору одлучујући значај у друщтвеном развоју, у Југославији се тежи да он буде што демократскији и да по могућству више или мање делује искључиво путем непосредне демократије. Тако се субјективан фактор везује за непосредну демократију у првом реду, као за своју основну форму деловања. У политичкој демократији у Јутославији израз непосредна демократија такође се употребљава у два смисла, у једном ширем и класичном и у другом ужем и особено југословенском. У ширем, класичном и зато познатом смислу непосредна демократија означава непосредно вршење државяе власти од стране свих грађана, тј. њ-ихово непосредно доношење одлука, одн. правних аката, па, чак, и њихово непосредно извршење путем непосредне принуде тих грађана а не преко посебне, сталне оружане организације каква je држава у ужем смислу речи. Значај овакве непосредне демократије je очигледан, али je одмах јаоно да je таква демократија постојала само у примитивном, малом и бескласном, сиромашном друштву, с веома неразвијеном поделом рада и свим осталим обележјима која су такву демократију и омогућавала и тражила. Савремено друштво, тј. класно друштво уопште, па и оно које, као социјалистичко (и према томе и југослевнско) друштво прелази из класног у бесклаоно друштво, не цредставља повољну подлогу за развој овакве демократије. Не улазимо у образлагање овога jep je јасно. Најдаље докле такво друштво може ићи у непосредној демократији јесте да доношење од лука ане и гьихово извршење особито не извршење принудом - преда непосредно народу. Па и те одлуке морају .бити одабране само оне које су с једног или друго гледипгта веома важне а истовремено и погодне да их народ непосредно донесе, предају се њему, док се остале и даље задржавају у надлежности посреднодемократских органа. Разуме се да социјалистичко друштво треба да врши и да заиста и врши најважнији продор штгрећи облает непосредне демократије у свим правцима како у садржинском погледу јер препушта непосредној демократији не само државну власт него je уводи у све друштвене послове а пре снега у привреду, тако и у формалном погледу jep не само да све више одлука уступа непосредној демократии него чак и извршење понеких од њих, иако je овај развој тек на почетку у поређењу с оним који тек треба да буде достигнут.