Анали Правног факултета у Београду

НЕПОСРЕДНА ДЕМОКРАТИИ JA У ЈУГОСЛАВИЈИ

155

Уже значење израза непосредиа демократија настало je на основу уочавања значаја политичких странака у посредној, цредставничкој, демократией. Познаго Je, найме, колику улогу политичке странке играју у таквој демократией. И то не само у том смислу што организују изборе за народне представнике и што стварно оне врше власт јер су ови представници поднргнути њиховој дисциплини, него и пре света зато што странке „префабрикују“ народну вољу, што, дакле, унапред стварају народну вољу и преносе je на народ, тако да тзв. народна воља у посредној демократией стварно није народна у правом смислу речи jep je народ не ствара него je само готову усваја од политичких странака. Тише се, наравно, неће да каже да таква воља нема никакве везе оа оном вол>ом коју би народ створио кад би je сбм, непосредно, стварао далеко од тога! Jep, да би била од народа усвојена, та воља мора бити у већој или мањој мери слична овој коју би народ сам створио. Па ипак, она je и тако различите, поготово ако се под BOJbOM народа разуме, као што и треба, воља стварне народне већине, тј. радних људи. Тако се мора рећи да у типично] представничкој, посредној демократији не влада народ преко својих политичких странака и представника него политичке странке само. Уочавајући, дакле, такав значај политичких странака за посредну демократију, у јутословенској политичкој терминологии се термин непосредна демократија употребљава и у ужем смислу демократије без политичких странака, без страначке демократије, тако да се југословенска социјалистичка демократија карактерише између осталог и као демократија без политичких странака, бар у једном одређеном значењу тог израза. Тиме се управо жели подвући да основни субјективни политички фактор у Југославији треба да буде управо сам народ, сама маса обичних грађана, а не никаква политична организација, одн. странна, макар како она савршена и одана народу била. 11. Први и најистакнутији субјективни политички фактор у Југославији су, као и свугде, несумгьиво политичке организације а потом и остале друштвене организације са знагыим друштвеним утицајем. Иако у даљој перспективи политичке организације, а пре свега политичке странке, треба више-мање да потпуно ишчезну као чинилац оне посредности демократије о којој смо мапочас говорили и да уступе место прворазредног и управо јединог фактора институционализованој или чак и неинститупионалмзованој маси обичних грађана, ипак je то само задатак будућности, па ма и не тако далеке. Данае политичке органазације и у Југославији играју још увек прворазредну улогу, па чак задржавају и извесне елементе политичких странака. Наравно проблем je сувише широк да бисмо се на њему могли задржати ма и у најмањој мери колико он заслужује За његово разматрање би била потребна ако не цела једна кгьига а оно бар једио посебно предавање. У оквиру овако широког питагьа какво je предмет овот яашег предавања ми овај проблем можемо само поменути Ми, дакле, овде не можемо улазити ни у излагање појма и суштине политичких странака и политичких организација уопште ни у питанье ньихове улоГе, а посебно у Југославији, ни узрока, разлога и начина поступног ишчезаваша политичких странака, ни, особено, у питагьа тзв, једностраначког и вишестраначког система у согргјалистичким државама, а по-