Анали Правног факултета у Београду

НЕХЮСРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА У ЈУГОСЛАВИЈИ

157

државне власти ад стране Савеза комуниста, као што je то случај с политичким странкама у обичном смислу речи. Битна црта политичке сщранке, састоји се у томе што странка доноси своје сопствене одлуке ноје постају државне одлуке преко делатности тьен-их чланова у одговарајућим организма власти. Савез комуниста ставља себи у задатак да не поступа тако, да не пооматра и државне и друштвене органе само као своје просте трансмисије, сходно Стаљиновом учењу, ко je само разрађују и извршују одлуке које он доноси. Напротив, Савез комуниста жели да својим радом развије поли-тичку овеет и делатност радних људи како би они у одговарајуКизм друштвеним и државним органзима самостално и самоиницијативно доносили одговарајуће одлуке ноје би биле усмеране истом циљу који има и Савез комуниста издрадњи социјализма, али које би било њихово солствено дело. Уместо, дакле, да буду извршиоци вол>е Савеза комуниста, .државни и друштвени органи, одн. масе радних људи, треба да буду стварни носиоци -власти. Оваквим схватагьем своје руководеће улоге и своје делатности у масама Савез комуниста жели да престане бити политичка странка и да ое претвори у једну политичку организацију посебне врете ко ja одговара социјалистичкој демократији за-снованој на пулом и непосредном само-управљању, демократией нешосредној у смислу непостојагва политагчких страиака. Ов-ај свај характер Савез комуниста je хтео највидније да обележи и одговарајућим својим називом - найме, Комунистичка партмја Југославије je цроменила назив у Савез комуниста Јутославије узправо да би истакла ову промену у свом карактеру. Оваква промена несумњиво дредставља важан и даленосежан али такође и релативно дугорочаш задатак, што се м-оже видвти и на дрви поглед. Јер иззвршити овакав дуубок преображај политичке странке у политичку организацију нсвог типа веома je тежак задатак који не завиои само од отранке саме већ пре света од бројних и сложених друштвених услова. Дрема теме, не треба емзатрати да je та'ј преображај већ извршен. Али он je у току и само у неким најважнијим питаньима Савез комуниста доноси одлуке које одговарајући његови чланов-и у државним и друштвеним органима спроводе. Тако се -могу навести одлуке IV пленума Централн-oir комитета СКЈ о неопходним цривредним мерама за савлађи-ва-ње застоја у привреди од прошле и одлуке Извршног комитета CK СКЈ о обнови и изградзњи Окошьа ад аве гадине. Оба ова питагьа оу била толико важна а потреба за мобилизациям свих сната на извршењу одговарајућих задатака тако велика да je било корионо да иницијатива за њих буде дата ад стране СКЈ, с обзиром на огроман оолитички и м-орални ауторитет ноји он ужива. Дрема томе, неоправдане су све критике због тобожњег насилвог сам-сраспуштања СКЈ услед служења утопистичзком ревизионизму и анархизму, коде долазе с крајње левих становищга, јер СКЈ делује још увек у неопходним ситуацијама и као политичка странка, као што je деловала и Комунистичка партија. Али су исто тако неоправдане и све оптужбе с деснице о једносграначком диктаторском систему у коме je CKJ државна странка jep оне не виде другу страну ствари дреображај CKJ у нов тип политичке организације. Ни једна ни друга критика не видепроцес (који je, као и сваки