Анали Правног факултета у Београду
158
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
процес, j единство противречности), већ само његове изоловане моменте. A овај процес се може уочити и схватити само у оквиру нове социјалистичке демократии е засноване на самоупрвљању и активности сваког трађанина на основуу његове сопсгвене развијене свести. Тако je Савез комуниста Југославије основна усмеравајућа и руководећа онага друштва, али на нарочит начин подстицашем самог друшгва да ообом самостално управља и његовим оспособл»аван>ем за то а не цриграбљивањем монопола власти у сопствене руке. Друга основна политична организација Југославије, Социјалистички савез радног народа Јутославије, замипиьен je сасвим друкчије. Док су чланови СКЈ релативно малобројни и обухватају само најактивније градитеље социјализма, везане чврсто изграђвном јединственом идеологијом, сдремне на најнесебичније делатности за остварење политичког идеала, дотле ССРНЈ тежи да обухвати све који су присталице социјализма, без обзира на ступањ развоја њихове свести и чврстину вьихове социјалистичке идеологи je дакле, CCPHJ тежи да обухвати масе, да буде ошптедруштвеыа политична ор-ганизација. И он заиста обухвата мцлионске масе, скоро све активна друштевене грађане Југославије. Тиме се он разликује како од СКЈ тако и од политичких странака. То га чини политичном организатором посебног типа. У кьеговом оквиру чланови могу имати најразличитија и најпротивречнија шшљења, чак и погледу самог социјализма, али под условом да су за социјализам и да помоћу CCPHJ између осталог траже најбоље путеве за изградњу социјализма. Из тога произилази друга битна црта CCPHJ он je схваћен као општедруштвена политична трибина, као један облик самоуправлэшьа грађана, широких радних маса, као нека врста најнепосреднијег облика демократије, најближег радном човеку. Зато о њему Устав каже: „Социјалистички савез радног народа Југослагвије, створен у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији као добровољни демократски савез грађана, најшири je ослонац друштвено-политичке активности друштвеног самоуправљаша радног народа“. И да би ксгакретизовао појам „најширег ослонца друштвено-политичке активности и друштвеног самоуправљања радног народа“, Устав одређује поред осталих следеће главке функције CCPHJ: расправљање свих друштвенополитичких питања ради усклађивања лшшљења и доношења политичких закључака о њиховом решавагьу; изношење мигшьегьа и оцена о раду ових државних и друштвених органа и вршења друштвене контроле над шима; покретање политичке иницијативе у свим областима друштвеног живота. Као што ce види, CCPHJ не врпш сам никакву власт али je друштвена и политична контрола власти и покретач политичких инизијатива које органи власти треба да остваре. У том смислу je он један облик самоуправљања али сасвим различит од политичке странке, између осталог и зато што се у њему усклађују мишљења и интереси практично свих грађана а не само једног њиховог дела, као што je случај с политичком странном. Разуме се, и изградња CCPHJ у једну ојвакву свенародну политичку трибину идеал je који није до краја остварен. Али je битно да се запали да je у току процеса овог остварења и да он све више напредује.