Анали Правног факултета у Београду

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Типоки уговори и опшги услови испорука за поједине секторе привредне делатности, израђени или у припреми од стране Европске економске комисије представљају покушај да се сарадшом држава које могу имати како положај извозника тако и положа] увозника утврде бар неке клаузуле чија примена омогућује вођење рачуна о интересима оба уговорача. Разуме се да се то не остварује аутоматски и самим формулисањем оваквих типских уговора и општих услова испоруке. У сваком конкретном случају однос снага и интереса уговарача доћи ће више или мање до изражаја али ови акти ипак указују бар на питања о којима уговорачи треба да поведу рачуна и да се о њима изречно изјасне, пружајући при томе и решеаа која су препоручљива за највећи број случајева. Недавно (априла 1964) одржана Хашка конференција за израду и доношен>е Униформног закона о међународној куповини и продаји телесних покретних ствари представља такође један покушај у овом правду. На њој je показано и доказано колико опречних схватања, па према томе и интереса постоји при формулисању правних правила за међунардну пуповину и продају и то у овој материји за коју се сматра да je стабилна и класична, и то са позивом чак и на римско право. При томе je посебно дошла до изражаја потреба да и у овој материји добију одговарајући утицај промене до којих je у савременом животу дошло у области кпмуникадија, у погледу брзине пословања и утицаја времена на извршаваше и пропусте при извршавању уговорених обавеза, као и у погледу саме садржине уговора, посебно у вези са утоворима о купопродаји инвестиционе опреме. Иако представља један компромис усвојени текст како Унифорlмног закона о међународној куповини и продаји телесних покретних ствари тако и Униформног закона о закључивању уговора о куповини и продаји телесних покретних ствари представља свакако резултат који треба позитивно оценити Низ покушаја за јединственим регулисашем како међународне трговачке арбитраже тако и извршења одлука оваквих арбитража карактерише свакако савремену етапу правне проблематике у овој областа, при чему, можда више него другде, долазе до изражаја сукоби интереса и схватања појединих земаља, посебно с обзиром на чињеницу да се највише коришћене арбитраже институционалног характера налазе у седиштима припредно развијених земаља. Отуда толико и разлика у оцени вредности до сада створених униформних правних правила у овој области, тако да ће морати још много да се ради да би се у једнакој мери обезбедили интереси свих учесника у привредном промету, па према томе и обе странке у арбитражном судовању. Ипак, могло би се рећи да je, гледано са овог становишта, највише успела Европска комисија о арбитражи. Ови, и многи други примери, показују колико je рад на стварању нових правних правила за многе области међународне привредне делатности тежак, дуготрајан и често изложен моментаним неуспесима. Међутим, он треба и мора да буде настављеи, и то свакако у ширем обиму и енергичније него до сада. Конференција УН о трговини и развоју у Женеви посебно говори у прилог тога. Она je указала колико je неопходно радити у области права да би се нашла најбоља решења за горуће проблеме међународне