Анали Правног факултета у Београду

МЕТОД И ТЕХНИКА ПРИПРЕМ АЊА ПРАВНИХ ПРОПИСА

373

НЕКА ПИТАЊА МЕТОДА И ТЕХНИКЕ ПРИПРЕМАЊА ПРАВНИХ ПРОПИСА

I. Питање метода и технике елаборације нормативних аката једва да je додирнуто у нашој правној литератури. Значај тих питана и потреба изналажења целисходних решења расту међутим из дана у дан. Нормативна правка делатност потекла из Народне скупштине ранијих времена као главног и без мало искл>учивог органа овлашћеног на доношеае прописа, разлила се данас у многобројне скупштине друштвено-политичких заједница а затим у хиљаде радних организација са правом самоуправљања, самосталног уређена своје унутрашње организације и односа између својих чланова. Могло би ce рећи да je данас код нас законодавац свуда и на сваком месту, a број донетих нормативних аката je огроман. Питане метода и технике њиховог припремана сада има много већи значај од онога који je имало раније. 11. Основна обележја нашег правног система, размотреног темељно и без предубеђења, јесу многобројност позитивноправних nponuca, њихова .сложеност и нихово веома често мењање и допуњавање (1). Ако се томе дода сложеност нашег политичког система и обиље органа, констатација да je наш правки систем један од најкомпликованијих не показује се претераном. Мане обиман, постојанији и мање сложен правни систем свакако би користио остваривану права појединаца и радних организација и функционисању органа који га примењују. 111. Правни систем се не може конструисати произвољно и независно од друштвених односа. Друштвени односи намећу одређени правни систем али формирању одређених характеристика правног система доприносе и други чиниоци, поред осталог и метод, стил рада и техника обраде онога што чини правни систем, и тај допринос може бити позитиван или негативан. Многобројност нормативних аката, ако ни je била неопходна, и сукцесивне измене у њима, ко je су се могле избећи, несумњиво су негативна обележја правног система. Треба испитати да ли су те појаве (многобројност, сложеност, честе измене) у нашем правном систему биле неопходне и колико je томе допринео сам метод припремања прописа. IV. Утицај метода припрема прописа на бројност правних прописа. Увећање броја прописа одговара једним делом природном току ствари, општем а не специфичном само за нас. То се увећање није могло избећи и неће се моћи избећи ни убудуће. Уколико je реч о прописима државних органа бројност потиче из деобе материје коју треба регулисати, на матерку која ће бити обухваћена актима органа власти и материју која ће бити препуштена регулисању актима органа управе, и то важи за органе свих друштвено-политичких заједница. Потпуно регулисање једне матерее једним јединственим правним прописом органа власти у великом броју случајева није могуће или није целисходно. Тада ce издвајају питана манег значаја или техничког реда, и поверавањем њиховог регули-

Примедба уредништва. Суштина овог чланка била je предмет излагања аутора на састанку Београдске подружнице Удружења правника.

(1) Овим обележјима би се могло додати још једно: недовол»но поклашање пажње психолошком елементу приликом правног регулисања на чему се овде не можемо задржавати.