Анали Правног факултета у Београду

472

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

азила ускрати даљи боравак на својој територији. Сама забрана боравка не би требало да одмах има такав знача] jep се странцу према коме je изречена теоријски оставља могућност да сам бира земл>у у коју ће отићи. Пошто je међутим за одлазак у другу земљу сем своје потребна улазна виза и пошто у извесним државама протеривагье не значи удаљење с територије у било ком правду него принудно спровођење на границу националне државе, забрана боравка се скоро изједначава с престанком азила. Поступак у вези са забраном боравка и протеривањем биће за многе странце прва прилика да траже заштиту односно да истину да им прете прогони у држави порекла. Поред оних који су, бежећи у ствари од прогона, тражили и добили дозволу за боравак или настагьивагье из других разлога, ту ће се наћи и странци који су заиста и државу азила дошли из других разлога али су у току њиховог боравка у држави порекла настале промене због којих верују да ће бити изложени прогонима (тзв. réfugiés sur place). И том приликом у поступку могу, због тражења заштите, учествовати посебни органи или о приговору странца који тврди да he бити прогоњен могу решавати само они органи који иначе одлучују о протеривању странаца. (s) Одбијање екстрадиције. Протеривању je по својим последицама слична екстрадиција при којој се странац не удаљава само на територију државе порекла већ се, на посебан захтев, предаје аеним органима. Уколико je издавање криваца уређено међународним уговором, заштита he се састојати y одбијању издавања из разлога наведених у уговору (најчешће зато што je у питашу политичко или војно кривично дело). У посевном екстрадиционом поступку, који се води пред судским или управним органима или пред једним и пред другим, странцу се дружа прилика да се позива на одредбе уговора које спречавају његово издавање. Преовлађује мишљење да изузеци од издавања нису предвиђени у корист појединца већ у корист замољене државе која у том случају није обавезна али може да изда траженог странца ако сматра да она за то има интереса (10). Када се пак о издавању одлучује на основу закона замољене државе, тражено лице he у поступку указивати да одредбе унутрагшьег права које спречавају његово изручење. У неким правима, као што je наше, азил дат странцу може спречити издавање без обзира на природу дела које му je ставлено на терет (11). Најчешће су сметње и по закону о екстрадицији исте као у већини уговора.

(10) В. пресуде немачког Reichsgericht-a од 18 марта и 25 јуна 1926. „Annual Digest of International Law Gases“, 1925 —1926, pp. 308—309 и „American Journal of International Law“ (y даљем тексту AJIL), 1935, Sect. 11, Nos. I—2, p. 110, n. 3; пресуду америчког Circuit Court of Appeals од 2 децембра 1948 у елучају Chandler v. U. S., „Annual Digest“ etc., 1948, p. 298; решете Врховног суда Иреке у ствари The State (Duggan) v. Tapley од 12 децембра 1950, „International Law Reports“, 1951, p. 343. Исти став заузима и доктрина: нацрт конвенције о екстрадицији који je израдила харвардска трупа за међународно право, AJIL, истн spoj, р. 107; G. Dahm: Völkerrecht I, Stuttgart, 1958, S. 283; E. Hambro: Auslieferungspfllcht und Asylrecht, „Zeitschrift für die gesammte Strafrechtswissenschaft“, 1961, No. 4, S. 184; E. Morgenstern: Jurisdiction in Seizures Effected in Violation of International Law, „British Year Book of International Law“, XXIX, 1952, p. 271.

(11) Цитате Je само да ли Савезни јавни тужилац може одбити издавате странца који испуњава услове за азил по Уставу СФРЈ или о томе одлуку претходно мора да донесе Савезни државни секретариат за унутраште послове. Тумачете чл. 464 Зак. о крив. пост, у вези с чл, 97, ст. 4, КЗ, као и постојате права на азил упућује на решете према коме и Савезни јавни тужилац може да утврди да су се стекли услови за добијате азила. Према већ поменутом решету Савезног