Анали Правног факултета у Београду

y изучавању међународног права а желе да продубе своја знагьа из наведене области или се баве педагошким радом, да се шест недеља посвете истраживачком раду и учествују у семинарским дискусијама у Академики. Учесницима je стајала на расположењу Библиотека Палате мира. Учесници у раду Центра били су обавезни да на крају, пошто су претходно усмено одбранили рад и саслушали примедбе руководиоца трупе и осталих учесника у раду Центра, писмено доставе рад о једном питању из области теме која je била предмет истраживања Тај рад je услов за добијање дипломе Истраживачког центра Академије који подлежи коначној оцени руководиоца трупе (2). Семинар Академије посвећен успомени Дата Хаыершелда je нови облик рада Академије. Он je отпочео рад први пут 1963 а у 1964 одржан je друти његов радни скуп. Финансиска помоћ за одржавање овог семинара пружена je Академији од стране Задужбине Дата Хамаршелда. Семинар je намешен лицима ко ja раде у дипломатској служби или су на путу да то буду као и млађим научним радницима који се баве међународним правом а иначе су из оних држава Азије и Африке које су за последнее две деценије ступиле на пут независности. Циљ семинара je да се помогне кандидатима у њиховом практичном раду a организација семинара je прилагођена индивидуалном раду са сваким кандидатом посебно. Број слушалаца je сведен на 15. Директор Семинара у 1963 као и у 1964 био je проф. Е. НатЪго (Норвешка). Поред других професора и познавалаца науке и праксе међународног права кандидатима je пружао помоћ и одржао неколико курсева и југословенски проф. J. Andrassy. На дневном реду Семинара била су следећа питања: Уједињене нације, Међународни токови, Права човека, Страна инвестирања и Мирно решавање међународних спорова. Академија je објавила и програм своје делатности за 1965. И ове године биће заступљени сви облици рада као што je то било у 1964 (летњи течајеви, Истраживачки центар, Семинар Дата Хамершелда, усмени и племени испити за диплому Академије). За први период (5 —22 јули 1965) летњих курсева предвиђена су следећа предавања: Општи курс међународног приватног права (проф. М. Yasseen Багдад), Деликтне обавезе у међународном приватном праву (проф. G. Beitzke Бон), Однос између униформног права и међународног приватног права (проф. F. Malintoppi Камерино (Италија), Историјски оеврт на тумачење међународног приватног права (проф. G. Barile Фиренца), Сукоб закона у области међународне купопродаје: доктрина и пракса социјалистичких земаља (проф. L. Lunz Москва), Међународни проблеми телекомуникације (J. Evensen, директор правне службе МИП Норвешке), Сукцесија државе (проф. К. Zemanek Беч) и Однос надлежности Суда европских заједница и унутрашњих судова (А. Donner, председник.Суда правде европских заједница). Друти период (26 јули —12 август 1965) биће посвећен међународном јавном праву и међународним односима. Учесници течајева имаће прилику да саслушају следећа предавања; Општи курс међународног јавног права (проф. W. Bishop Мичиген САД), Међународно право и национална политика (проф. L. Henkin Универзитет Колумбија), Савремени правки видови избегличког проблема (F. Schnyder, Високи комесар ОУН за избеглице), Женевске конвенције од 1949. (проф. G. Draper —Лондон), Правила међународног права која се односе на грађански рат (проф, R.

(2) У току 1964 на летњем курсу из међународног приватног права узело je учешћа 3, на курсу из међународног јавног права 7, а у раду Истраживачког центра 2 слушаоца из Југославије. Треба напоменути да се упоредо са одржавањем летњих течајева врше припремне консултације са кандидатима и на крају сваког летгьег курса излазе на писмен и усмен испит за добијање дипломе Академике. Досад je из Југославије само један кандидат положио ове испите, док их je неколико нспунило услове и добило диплому Истраживачког центра Академике.

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА