Анали Правног факултета у Београду

Pinto Париз), Ширење међународног друштва у XIX и XX в. (проф. А. Tryol y Serra Мадрид) и Начела међународног права у будистичкој доктрини (проф. К. Jaytilleke Цејлон. Тема деветог скупа Истраживачког центра Академике (17 август 24 септембар 1965) биће: „Улога уговора у унификации међународног приватыог права“. Рад у њему изводиће се према истим начелима као и 1964. Руководилац француске говорне трупе биће Ph. Francescakis, директор истраживања у француском националном центру за научно истраживање а енглеске говорне трупе F. Riad, професор Универзитета у Каиру. Ове године биће организован рад трећег Семинара посвећеног успомени Дага Хамершелда (17 август —24 септембар 1965). Слушаоци летњих течајева сносе по правилу сами трошкове боравка у Хагу, мада и Академија даје известан број стипендија. Кандидатима ce по правилу препоручује да траже финансијску помоћ за одлазак у Хаг од установа где су запослени и од својих држава. Број слушалаца летњих течајева, по правилу, није ограничен. Учесници за рад у Истраживачком центру бирају се на основу претходног конкурса Кураторијума Академије и сви имају стипендије било Академије било Рокфелерове фондације. Пршла се укупно 30 кандидата (по 15 за енглеску и 15 за француску говорну трупу).

Др.

Стеван Ђорђевић

ПРАВНА НАСТАВА У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА. Задатак правних школа сличая je у већини земаља. Оне треба да доприносе познавању права. Тај свој задатак оне првенствено врше путем обучавагьа младих правника за вршење њихових будућих функција а понекад и путем развијања научног рада, унапређивања наставе и општег ширења правые културе. Правые школе разных земаља не врше свој задатак доприношеньа познавања права на исти начин, па упознавагье са постојећим сличностима и разликама наставе може да буде корисно не само у тражењу нових путева домаће наставе него и као потврда добро изабраних постојећих решења. За југословенске правнике и уопште за правнике са европског континента нарочито je занимљиво да се упознају са правном наставом у САД. У н?има децентрализована често недржавна правка настава развијала се на основама друштва са посебним одликама и правног система знатно друкчијег од правних система европских земаља. Обавезно школовање у основној школи код њих почиње са шест, а код нас са седам година. Оно и тамо и овде траје осам година. Средња школа код њих, као и код нас, траје четири године. После средње школе наш деветнаестогодишњак може да се упише на правки факултет. У Америци, међутим, осамнаестогодишњак који je завршио средњу школу није још зрер за правый факултет (или правку школу, како je они зову, употребљавајући реч faculty да означе наставно особље). У САД се правно школовање сматра за последипломске студије а правый факултет за последипломску школу. Зато свршени средњошколац, не рачунајући изузетке, мора три до четири године да похађа колец да би тек после тога мОгао да се упише на правый факултет односно у правку школу. Одељења у колецу одговарала би факултетима наших универзитета утолико што се ту студије ограничавају на посебне области. Право се на

497

БЕЛЕШКЕ