Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЁ

499

Правые студије у САД до дипломирања трају три године и, ако се положе сви предвиђени испити, постаје се дипломирани правник (В. L., D. Ј.). Наставни планови различити су на разним правним факултетима али у суштини обухватају ону материју која се предаје и на европским факултетима. Програми за поједине предмете прилагођени су тамошњем правном систему. Важна разлика америчких наставник планова према европским састоји се у већој могућности избора предмета од стране студента. Он je обавезан да у оквиру студија положи одређени број предмета a који ће то предмета-! бити зависи добрим делом од њега самог. Преимућство овог начина самосталног избора предмета je у бољој специјализацији правника. Недостатак се састоји у могућности заобилажења неких основних предмета чије je познавање неопходно сваком правнику (на пр., кривичног права), мада каснији рад у области тог предмета не обећава зараду као у другим облстима и мада будући правник можда неће непосредно радити у области тог предмета. Исто тако понекад се може сматрати за недостатак и недовољно усмеравање правног образовања joni неискусное студента права. Ови недостачи се делимично отклањају утврђивањем извесног броја предмета за обавезне. Могућност за неку врсту избора смера приликом студија пружа се студенту и тиме што може да врши избор правые школе на коју he се уписати, a поједине правые школе у својим наставним плановима дају већи значај неким посебним гранама права (трговачком, међународном, кривичном, итд.). Мање познати факултети су обычно претежно наставне установе а познатије правые школе имају и научне задатке (Харвард, Јел, Колумбија, Њујорк, Чикаго, Беркли, Калифорнија и др.). Пре свега, од њихових професора се захтева да објављују своје радове у стручној штампи, у оквиру школа се остварују научноистраживачки пројекти а последипломски студента! такође доприыосе правној науци. Последипломске студије уведене су на истакнутијим америчким правним школама. После годину-две студија може се доћи до степена магистра права (L. L. М.), док je за докторат (J. S. D.) потребно бар две-три године рада. Изгледа да у погледу поеледипломских студија Американцы нешто више него ми инсистирају на учењу и испитима. Ово се поред осталог може објаснити краћим редовним студијама које тамо трају само три године, као и тиме што се у САД испити по правилу полажу писмено. Ипак се редовно захтевају и посебни писмени радови а израда докторске дисертације представља главны услов за докторат. То je, као и код нас, доста тежак услов јер дисертација треба да представља значјан допринос правној науци. После дипломирања већина америчких правника полаже судско-адвокатски испит (Ъаг examination) који представља један од најважнијих услова за заступанье пред судом и практично бављење правом. Испит се већином може полагати одмах после дипломирања, састоји се из решавања практичних проблема, полаже се пред органима правничког удружења или државе, и доприноси уједначавању нивоа знања правника са разных факултета. Најзанимљивија разлика између америчке и наше правке наставе постоји у погледу метода наставе. Амерички метод није исти чак ни са наставом у Енглеској која има правый систем common law- а. За разлику од нашег и европског метода предавања и систематизованих уцбеника, у САД се право подучава из практичних случајева и полусистематизованих материала. Часови су само делом посвећени предавању. На ньима се води дискуема између професора и студената који такорећи без устезања дискутују и постављају питања. Као основа за овакав рад служе судске одлуке и други текстови које студента! проуче пре часа. Семинари су слични часовима. Постоји релативно мали број систематских правних уцбеника, а обычно се оставља избору појединог студента да ли he да чита неки од