Анали Правног факултета у Београду

жности појединих органа различитих друштвено-полнтичких заједница, при чему се посебно истине потреба прецизирања надлежности за доношење појединих категорија нормативних аката, као и дефинисања и утврђивања материјалног појма тих аката. На тај начин би се избегла колебања у пракси односно одступања од слова Устава до којих je до сада долазило. Упоредноправна обрада проблема под еле нормативне функције показала, je да у савременој држави уопште, без обзира на примењени систем владавине, постоји јака тенденција ка превласти извршне власти над представничким телом, која доводи и до све већег јачања нормативне функције егзекутиве. У рефератима констатовано je постојање ове тенденције и у нас и изнет низ примера. Исто тако, нарочито у дискусији, указано je на много случајеве недоследне па и погрешне примене појединих категорија нормативних аката при регулисању дате материје. На Саветовању je истакнуто да се, упркос неизбежности признавања одређених надлежности извршпим и управним органика у доношењу нормативних аката, не сме изгубити из вида да je само закон израз опште воље и да се јачање улоге Скушытине као представника те воље може постићи и путем обезбеђења од захвата извршних и управних органа у регулисање материје резервисане за закон. С друге стране, и у рефератима и у излагању многих учесника у дискусији подвучена je потреба да се у оквиру нормативне делатности самих извршних и управних органа спроведе разграничено између појединих категорија тих аката путем прецизирања њихове дефиниције, материјалног појма, ко их и по коме поступку доноси, каквом правном снагом они располажу и сл. чиме би се отклонила сва досадашња ■ колебања у пракси. Сви ови проблеми добијају, по мишљењу учесника Саветовања, посебан значај с обзиром на режим уставности и законитости и улогу Уставног суда по Уставу СФРЈ у обезбеђењу тог режима. Исто тако, на Саветовању je изнета идеја да би, имајући у виду развој тзв. аутономног права у нас, проблематику проучавања нормативних аката ваљало проширити и на проучавање статута и других ошптих аката раДних организација. На крају Саветовања нису доношени никакви формални закључци али je постигнута једногласност о потреби да се са материјалом са Саветоваша упознају надлежни органи, као и да се образује посебна комисија, састављена од позваних стручњака заинтересованих за ову проблематику чији би задатак био да теоријски обради читав систем, општих правних аката у нас и поднесе своје предлоге за примењивање овог система у пракси Институт за упоредно право je замољен да за предмет свог следећег саветовања које би могло да буде организовано у току 1965, узме поделу нормативне функције између органа различитих друштвено-политичких заједница (од федерације до ошптине). Цео материјал са Саветовања (реферати и дискусија) биће објавлзен у следећем броју Архива за прав не и друштвене науке. М. Ј.

ОДБРАНЕ ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. Војин Савић, асистент Института за међународну политику и привреду у Београду, одбранио je 23 септембра 1964 своју докторску дисертацију „Јавне финансије у земљама у развоју“. Милан Јовановић, докторанд права, одбранио je 15 октобра 1964 своју докторску дисертацију „Режим војног ваздухоплова по међународном и унутрашњем праву“.

501

БЕЛЕШКЕ