Анали Правног факултета у Београду

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о предстојоћој испоруци, припремање робе за испоруку, обезбеђење превозног средства, утовар робе, отпрема у друго место посредством возара, итд. (19). Овакав појам испоруке подразумева сарадњу странака при извршењу појединих фаза испоруке. Док je пренос својине путем традиције јасно обележен, прелаз ризика путем испоруке оставл>ао je места многим нејасностима услед могућности да се под појмом испоруке подразумевају различите радње. Зато Хашки пројект напушта овакав појам испоруке: испорука се састоји у предаји ствари саобразно уговору и њених припадака, продавад je дужан да изврши испоруку у условима предвиђеним у уговору и овом закону (чл. 20). Дефинишући испоруку као уручење Хашки пројект прецизира момент у коме се она врши користећи поново појам предаје (la remise) (20). Појам испоруке било какав му садржај дали (видели смо да он није сасвим прецизан) постао je ипак веома погодан критеријум за одређивање момента прелаза ризика. Овај момент je близак пословним људима и д§ се прецизирати уговором нарочито уношегьем транспортних клаузула. Отуда je основно правило у погледу прелаза ризика везано за испоруку: Ризик прелази на купца у моменту када je примио испоруку или у тренутку када je пао у доцњу у погледу испоруке (21). Исто правило je садржано и у Хашком пројекту (22). Пошто су у привредном праву најчешће предмет купопродаје генеричне ствари то je важно нагласити правило које предвиђа да je испорука извршена тек у тренутку када се роба на јасан начин издвоји. Зато Опште узансе предвиђају да ризик прелази на купца само ако je роба већ била јасно издвојена или ако je пропала цела маса из које je требало да се ствари издвоје (узанса 218, ст. 3). Продавац je у случају да роба остане код њега после прелаза ризика дужан да je чува пажњом која се у пословном промету захтева (узанса 99). Хашки пројект такође предвиђа да се роба мора на јасан начин издвојити и да се купац мора обавестити о издвајању (чл. 110). Посебно интересантно je питање када ризик прелази на купца приликом дистанционе купопродаје с обзиром да овде ствар треба да буде транспортована из места отпреме у место опредељења. Правило je у нашем праву да ризик прелази на купца у тренутку када je продавац предао ствар воразу (шпедитеру, складиштару и сл.) кога je одредио купац. Но, ако

(19) В. Капор: Уговор о куповини и продаји према општим узансама за проыет робом, Београд, 1960.

(20) На овај начин поново се поставило питање у чему се разликују испорука и предала? Уопштено говорећи то нису два појма сасвим различита која би се искључивала. Делом који се односи на уручење поклапају се ова два појма и та) случај je најчешћи. Разлике су у томе што испорука подразумева увек материјалне радње док предаја (traditio) може бити и изјава во.ъе (traditio fictiva). Даље, испорука се може извршити и стављањем робе на располагање купцу или пак уручењем возару или шпедитеру. У тим случајевима не би се могло сматрати да je извршена традиција. Но у највећем броју случајева испорука he се везивати управо за ону радшу која значи преношење државине ствари купцу.

(21) При ј ем испоруке рбухвата оне радње које je купац дужан да обави према уговору о природи посла да би продавац могао да испоручи робу као и да_ прими робу. Ова задња обавеза означава при ј ем' испоруке у ужем сыислу (Узанса 70, ст. 3 Хашки пројект, чл. 74).

(22) По Хашком пројекту (чл. 190) ризик прелази на купца кад je испорука ствари извршена у условима који су предвиђени у уговору и овом закону.