Анали Правног факултета у Београду

32

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

L’auteur attire l’attention ensuite sur deux règles complémentaires du droit civil polonais qui en réalité se trouvent en dehors des cadres du droit successoral, à savoir la règle selon laquelle le terrain agricole hératé peut être aliéné seulement a la personne qui est capable de cultiver cette terre et la règle relative à l’interdiction d’aliéner les biens immobiliers agricoles dans un délai de cinq ans après le partage. Enfin, l’auteur conclut que les règles du droit civil polonais sur la succession du terrain agricole représentent une tentative d’influer par la voie du droit successoral sur les rapports de propriété d’une manière plus forte et plus directe que ce n’en est le cas dans les autres pays socialistes. Suivant l’auteur cela contribue à réaliser la fusion de la propriété et de la culture du terrain agricole en une seule personne, ce qui assure la culture du terrain agricole tout entier.

МЕТОДИ ИЗУЧАВ АЊА ПРАВА*

Право je сложена појава она je духовна друштвена творевина и као таква истовремено и друштвена и духовна појава. То je већ довољно да истакне његову сложеност и да постави озбиљно питање метода његовог изучавања. Међутим, право je и веома значајан чинилад друштвеног и духовног живота, па je као такво одувек било и предмет филозофије, која се трудила да му утврди одговарајуће место у општој слици света. Најзад, право je веома снажно оруђе политике и око њега су се водиле и воде се оштре политичке борбе, па je оно и појава којом ce занимају тзв. политичке науке, а исто тако и дисциплине о вредностима. Ових неколико суштински различитих видова права довољни су да покажу како je питање метода његовог изучавања сложено. У изучавању права, дакле, није могуће применили један јединствен метод сем уколико се не мисли на општефилозофски, одн. ошптенаучни метод дијалектичкоматеријалистички, одн. историјскоматеријалистички. Који се методи, дакле, могу применити у изучавању права? На ово питање није у нас после рата уопште тражен озбшьан одговор. У прво време усвајао се један општи став порицања дотадањег „буржоаског“ изучавања права и његових метода формалнологичких и догматичких, а истицао се дијалектички, одн. историјски материјализам као нов метод. Али се у особености овог метода у примени на право уопште није улазило, па смо у пракси имали декларације о примени тог новог метода, а стварно смо примешивали старе методе, поричући да то чинимо. Касније се насупрот догматичном методу класичне правне науке истицао као новост социолошки метод, који се у праву, међутим, примењивао већ више од сто година, а у ньегово име се, иако врло неодређено, опет осуђивао догматички метод као „нормативистички“, „јуристички“ и тел. Најзад, у последње време се поново истиче нека врста филозофског ме-

• Реферат поднесен на саветовању „Емпиријска истраживања у друштвеним наукама“ које je одржано у Охриду 5—9 маја 1965.