Анали Правног факултета у Београду

МЕТОДИ ИЗУЧАВАIЪА ПРАВА

33

тода обраде права, тражи се или веза права са суштином човека и друштва, одн, људске друштвене делатности, или неки нов основ за једну врсту природное права, овог пута социјалистичког. Озбиљнијих радова о методологији права и даље недостаје. Пракса’ се, пак, више-мање не осврће на расправе око метода и наставља, овог пута изгледа без икакве гриже савести, традиционалну обраду права • —■ претежно догматичким методом, а донекле и социолошким, али веома упрошћеним. Међутим, недовољно обрађивање и традиционалних метода правне науке, догматичког и социолошког, чини да ce овој пракси могу често ставити озбиљни приговори, засновани на повисим резултатима науке. Тако се може утврдити са жаљењем да je, упркос повољној клими, друштвеној и политичкој, за напредак правне науке, она у нас прилично заостала, а особито у области методологије. У том погледу међу социјалистичким земљама данас очито предњачи Пољска, a овој се нагло приближава и Чехословачка. Крајње je време да и ми поставимо на дневни ред питанье метода изучавања права. При том се морамо чувати сваког паролаштва, фразерства и табу-а, чега je досад доста, било, и конкретно проговорити о конкретним питањима. Као сложена и значајна појава, право може бити испитивано помоћу шест метода, од којих су три битна, а три споредна. Реч метод овде употребљавамо како се она уобичајила у односној књижевности, иако јој значење није увек исто у ових шест врста појаве која ce назива истим именом методом. Но, овде не можемо ближе улазити у разликовање ових значења. Три битна метода изучавања права јесу филозофски, узрочно-објашњавајући (каузално-експликативни) и догматички, а три споредна су историјски, упоредни и технички. Изложићемо их укратко редом, не улазећи у подробности, већ се само задржавајући на ономе што je нужно да им одреди особеност и место у изучавању права. I. Филозофски метод. Филозофски метод -je веома стар; упоредо с догматичким, он je најстарији метод изучавања права. Још у античкој Грчкој право je било предмет изучавања филозофа, почињући с Платоном и Аристотелем. Филозофија права je све до данас веома развијена грана филозофије и правних наука истовремено, Сви велики филозофи су се бавили и правом. Разлике између разних начина примене филозофског метода на изучавање права веома су велике исто онолико колико и између разних филозофија односних филозофа. Не би имало омисла покушати овде износити их ни у најокрњенијем Облику нити покушати одредити предмет и метод филозофије права. Довољно je рећи да има онолико схватања о томе колико и схватања филозофије уопште. Уместо таквог прегл.еда, изнећемо само преглед главних филозофских дисциплина како се оне уобичајено разликују и изучаванье права у ньиховом оквиру. Те главке дисциплине јесу: онтологија (метафизика), као наука о бићу или суштини света; гносеологија (теорија сазнања), као наука о сазнању бића; аксиологија, као наука о вредностима, и, најзад, логика, као наука о мишљењу. Право je испитивано као предмет свих ових филозофских дисциплина, односним њиховим методима, те се може рећи да и у правној филозофији постоје ове четири дисциплине.