Анали Правног факултета у Београду

34

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

1. Приема онтологија (метафизика) Овде се право изучава с гледишта опште онтологије (метафизике), па се налази његово место у општој слици света и одређује његова ближа природа, одн. вьегова суштина. У ствари, свака општа онтологија проширује свој став и на право и налази његову природу у оквиру свог општег схватања света. Тако ће једни схватити право као творевину Божје воље или Божјег разума; друти као объективно постојећу идеју; трећи као одраз људске природе; четврти као друштвену творевину, проузроковану одређеним друштвеним узроцима итд. Другим речима, општи онтолошки ставови, као објективни или субјективни идеализам, материјализам разних врста, антропологизам итд. налазе свој одраз и у правној филозофији и према њима се решава и онтолошки проблем права. Као и општи онтолошки ставови, тако и онтолошки ставови о праву могу, зависно од карактера дотичне онтологије, бити више или мање спекулативни, одн. емпиријски, даљи или ближи циљ науци, па према томе и више или магье корисни и употребљиви за науку у ужем смислу и њене методе. Међу ове ставове долазе свакако и онтолошки ставови дијалектичког, одн. историјског материализма. Познато je да мали број научника обраћа пажњу на онтологију и да, чак, мисли да je лишен сваке онтологије. То je случај и с научницима који се баве правом. Али je такође познато и да сваки, упркос томе, полази од извесних онтолошких ставова, ма и несвесно, тако да ови имају велики утицај на гьегов ужи, специјалистички научни рад. То je случај и с правном наукой. Сасвим ће друкчије изучавати право онај ко полази од постојања објективне правке идеје или вредности од оног ко га сматра људском или друштвеном творевином. 2. Правка гносеологией (теорија сазнања). ■ — Правка гносеологија ce бави начином сазнавања права. И овде се општи гносеолошки ставови проширују на право. Тако и ту постоји гносеолошки рационализам разних врста, при чему се охвата да се право или бар неки његови битни елементи сазнају искључиво помоћу разума, a priori, независно од искуства, и правый емпиризам, који тврди да се до правног сазнања долази правним искуством, као и разни мешовити рационалистичко-емпиристички системи. Оно што je горе речено о несвесним онтолошким ставовима и њиховој вредности за правку науку вреди исто тако и за гносеолошке ставове. 3. Правка аксиологија. Можда je правка аксиологија више развијена од две претходне дисциплине филозофије права, особито под једним. другим именем правка политика. Као и општа аксиологија, правка аксиологија испитује право као вредност или систем вредности, одн. право с гледишта вредности. Она има три основна задатка; да утврди постоје ли у праву вредности и каква je њихова природа (овде се улази и у онтологију вредности), тј. јелу ли то апсолутне, објективне вредности и ел.; да утврди које вредности остварује односно право; најзад, да све ове врсте вредности оцени као позитивне или негативна и да, уместо н>их, евентуално предложи неке друге вредности. Правна политика, како je обично развијена у пракси, бави се обично само овим трећим задатком: