Анали Правног факултета у Београду

МЕТОДИ ИЗУЧАВАЊА ПРАВА

35

онЗј како ce каже, испитује право de lege ferenda, тј. она je критика права. Обично се она обрађује упрошћено они који се њоме баве нису свесни ни основа ни метода своје критике-ни њене сазнајне вредности. 4. Правна логика. ■ — Логика, као што ће мо видети, игра велику улогу у изучавању права већу но у изучавању других појава због особености права као скупа норми. Стога су одувек питања логике занимала правнике, па се тако створила и посебна дисциплина о правној логици. Она изучава правно омишљење и задатак joj je да утврди да ли и у чему оно одступа од општих правила мишљења, одн. ко ja се правила мишљења и како примењују у праву, одн. у примени и изучавагьу права. Данае je ова дисциплина у пуном развоју и дала je низ нових и значајних резултата којима се и пракса мора користити. Треба истаћи да се у нас ниједна од ове четири филозофскоправне дисциплине не развија на задовољавајући начин ■— магье но прстију на руци имамо озбиљних радника на њима, а исто тако je мали и број озбиљних радова из тих области. 11. Узрочно-објашњавајући метод. Обично се мисли да се узрочно-објашњавајући метод бави утврђивањем узрочних закона и то je, строго узето, тачно. Но, неопходан услов овога je претходан тачан опис појаве која се изучава овим методом, а при утврђивању узрочних закона нужно се утврђују и други, неузрочни закони (функционални, развојни итд.). Стога се овај метод тесно везује и с овим изучавањем, па тежи да обухвати целокупно епиријско изучавање права и да се тако уопште поистовети с научним његовим изучавагьем у правом или ужем смислу. Међутим, као што ћемо видети, ова je тежња сасвим неоправдана, : jep je и догматично изучавагье права такође чисто емпиријско и у том смислу научно, иако се јасно и оштро разликује од узрочно-објашњавајућег. Узрочно-објашњавајуће изучавање права, дакле, схвата право као дејствену, делујућу појаву у свету, тј. изучава га као узрок и као последицу извесних узрока и утврђује који га чиниоци одређују, како уопште тако и у пој единим елементима, више или мање конкретним, и, с друге стране, посматра га као последицу, па утврђује какво дејство право као узрок има на друге појаве, како утиче на гьих, какву улогу или функцију врши. Не треба испустити из вида да, као и свако узрочно-објашњавајуће изучавање, и такво изучавагье права може бити уопштавајуће и поједињавајуће, тј. може имати задатак да утврди више или маве опште законе појава, тј. да законима објасни низ појава чији број je неодређен (уопштавајуће, теоријско изучавање), одн. може да има задатак да узрочно објасшг једину конкретну појаву, прошлу или садашњу (поједињавајуће, „историјско“ изучавање). Између ове две врсте изучавања и објашњења постоји тесна веза. Уопштавајуће изучаванье има задатак и да °ДР е Ди начин постојања или појављивање права у односној области коју изучава, тј. да утврди шта je право с гледишта целине те области. С обзиром на разне врсте појава које се могу посматрати или као узроци или као последице права, постоји И низ узрочно-објашњавајућих дисциплина о праву које се баве узрочно-објашњавајућим изуча-