Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вањем права с обзиром на односну врсту појава. Досад више или мање успостављене такве дисциплине наводимо укратко. 1. Правна социологи ja. Она, као уопштавајућа наука, изучава право као друштвену појаву, тј. његову друштвену суштину, одн. у чему се право састоји као друштвена појава, а затим деловање друштва на право и деловање права на друштво. Обично се каже да она при том употребљава социолошки метод, па се овакав метод и наводи као један од метода изутавања права. Они који знају ближе методе које примењује социологија знају, међутим, да je тешко говорити о једном таквом методу, да je ту у питању у ствари велики број разних метода. Но, у то се овде не можемо упуштати. Свакако остаје питање који се све методи социологије могу употребљавати у изучавању права и да ли постоји каква особеност при тој употреби. Треба напоменути да се оно што смо могли назвати узрочно-објашњавајућим империализмом у изучавању права, тј. тежња да се целокупно научно изучавање права схвати као узрочно-објашњавајуће, појављује у joui ужем и утолико још неоправданијем облику као социолошки империјализам. То значи да многи сматрају да je право искључиво друштвена појава и да je j едина наука која има да га узучава социолога. Особито су овом схватању склони неки вулгарни марксисти, који свако друго изучавање права проглашавају ненаучним, а сами долазе до вулгаризованих објашњења права којим веома осиромашавају наше знање о њему. Поред ове опште социологије права постоје и посебне социологије кривичног права, приватног права итд., као и социологије римског, француског итд. права. Поред тога, наравно, постоји и поједињавајуће социолошко изучавање, рецимо, одређене дате норме или дате установе у једном датой праву итд. 2. Правна психологија. ■ — Као и свака духовна творевина, и право je тесно везано с психом људи. Оно се ствара одговарајућим процесима, сазнаје се тим процесима; л>уди се одлучују психичким процесима, сходно својој оцени права, да га примене или не; оно, најзад постоји и као друштвена појава само у облику одговарајућих, додуше друштвених, али психичких друштвених процеса. Сви психички процеси који стоје у вези с правом, тј. који су били изазвани њиме било да je оно изазвано њима, сачињавају оно што се назива правном свешћу, а ова свеет je предмет узрочно-објашњавајућег изучавања, као и свака друга свест. Поред тога, треба напоменути да постоје теорије по којима постоје особена својства психе која проузрокују право, тј. која су психички узроци права. Тако je, нпр., по Петражицком право условљено особеном способношћу људске психе да има нарочите доживљаје права (тзв. атрйбутивно-императивне доживљаје), а по проф. Томи Живановићу човековим друштвеним инстиктом освете, одмазде итд. Задатак je психологије права да испита и оправданост оваквих и сличних теорија о праву.