Анали Правног факултета у Београду

МЕТОДИ ИЗУЧАВАБЬА ПРАВА

37

У психологију права спада и изучавање посебног психичког односа правних субјеката при извршавању својих правних обавеза, као што су умишљај, камера, нехат итд. Психологија права ни као теоријска ни као примењена дисциплина није још довољно развијена и свакако he својим развојем знатно допринети разјашњењу сложене појаве права. Највише je досад развијена у оном свом делу ко je се односи на примену права, посебно примену санкција. То je разумљиво зато што je ту помоћ психологије права најпепосредније потребна пракси. Али то не треба да спречи увиђање значаја и других делова психологије права. 3. Правка политнкологија. Право je несумњиво у тесној -вези с политиком, па може бити и предмет изучавања науке о политици, политикологије. Уколико се ова наука разликује од социологије, утолико се може издвојити у њој посебна грана правна политикологија •—■ која би изучавала право с гледишта политике, тј, изучавала би везу између политике и права, на исти начин као што социологија изучава везу друштва и права. Методи којима се служи политике логи ja, која се оправдано у основи може сматрати једним делом социологије, исти су као и социолошки, па се у њихово излагање нећемо упуштати. 4. Друге, узрочно-објагињавајуће науке о праву. Поред ових узрочно-објашњавајућих наука о праву, могуће je замислити и неке друге такве науке, чији се зачеци ту и тамо могу наћи. Међутим, те науке су далеко од тога да буду ма и приближно развијене као што су развијене поменуте три науке (упркос релативној неразвијености и ових последњих). Стога je велико питање колико такве друге науке уопште могу основано постојати. Тако се, нпр., може испитивати оправданост постојања таквих наука као правна антропологија, правна биологија, правна географија и сл. 111. Норлативан метод. Нормативан метод je особен правки метод, подешен да изучава право као духовну појаву, одн. као посебну врсту ових појава као норму, одн. систем норми. Овакав нормативан метод примењују и друге науке о нормама као наука о моралу, о обичајима итд. Правна наука само у малој мери прилагођава овај метод свом предмету праву. ' Нормативан метод ее друкчије назива догматички (зато што проучава право такво какво je, не упуштајући се у његову оцену), логички, одн. правнологички и формалнологички (због изузетног значаја који логика има у стварању и проучавању права), правки итд. Најбоље je, мислимо, назвати га нормативан, као што и чинимо, jep je то заиста метод који се примењује у изучавању свих норми, кад се оне изучавају као такве, тј. као норме, као посебне духовне творевине, и jep je он најпогоднији за ту еврху, тј. једини који je прилагођен таквом изучавању. Понекад ce овај метод назива и нормативистичким, што je погрешно, jep ce тиме y ствари жели да обележи једна теорија права, а не само метод, найме, нормативистичка теорија права. Додуше, ако се ова теорија усвоји, онда je њена логична последица да се за изучавање права има применит нормативан метод (и чак исюьучиво он), али то још не даје