Анали Правног факултета у Београду

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

која je правка регулатива добра, a која лота. То je, поред осталог, један од разлога нестабилности и привремености наших правних прописа. 5. Конкретно правые дисциплине су се служиле тзв. социолошким методом, схваћеним у традиционалном смислу. Наиме, оне су се трудиле да правку анализу употпуне објашњењима узрока и последица функционисања постојећих правних установа, утицаја друштвених фактора итд. Међутим, ту има много више „социолошког вербализма“ него правног социолошког објашњавања, Шта више, евидентно je да одлични познаваоци проблематике одређених правних установа потпуно испуштају из вида оно што им непосредно сазнање и искуство пружају, да они чак ни „аматерски“ не уобличавају та социолошка сазнања него радије прибегавају „социолошким” фразама. Зато су релативно ретки радови у којима je социолошки третман достигав одговарајући научни ниво, теоријску и чињеничку заснованост анализе, уверљивост закључака и стварно откривање битних аспеката функционисања правних установа. Овакво социолошко истраживање нашега права je понајтеже, па je неизводљиво у оној мери ко ja би се показала као заиста модеран и научан приступ. Jep, оно увек изискује колективни рад низа истраживача, ангажовање специјалних институција и сразмерно великих финансијских средстава итд. При томе, одлучујуће je програмирање рада, рационално извођење анкета, интервјуа, сарадње великог броја лица итд. Ако све то није постигнуто, дешава се да се утрошком великих средстава, - рада истраживача, времена итд. долази до закл>учака који су или мале научне вредности или они исти који се лакше добијају на други начин, на пример, експериментом, мобилисањем компетентных лица да изнесу своје аутентичне закључке итд. Може се сматрати врло значајним то да већ низ година делује већи број научних институција које су имале прилику да практично провере ефикасност социолошких истраживања права, па и да саме сагледају, као и одговарајући друштвени и државни фактори, стварне користи и употребљивост постигнутих резултата. 6. Када се баци летимичан поглед на историјско-правне и позитивноправые дисциплине, пада у очи релативно значајно место и прихватање историјског приступа изучаваним установама. Нажалост, у великом броју случајева то и није научни историографски приступ него својеврстан наивны манир и компензација за немоћ да се изврше дубље анализе изучаваног предмета. Иначе, када се не ради о томе наилази се на одличне доказе вредности историјског угла посматрања. Он себе нарочито оправдана када омогућује темељније закључке, откривање генезе, развојних етапа, тенденција кретања и уопште сагледавања промена правних установа. Тада ce знатно ублажавају и слабости догматичког и формапно логичког погледа на право. 7. Употреба компаративног методу намеће се просто због тога што се не може заобићи чињеница да правые установе исте врете егзистирају у различитим друштвеним срединама, и земљама са различитим економским и политичким системой. Тај метод заузима цеььено место, jep je најпогоднији