Анали Правног факултета у Београду

335

НЕСОЦИЈАЛИСТИЧКИ ОБЛИЦИ ПРИВРЕЂИВАЊА КАО ОСНОВА РОВНЕ ПРОИЗВОДИЊЕ У СОЦИЈАЛИЗМУ(*)

На савременој етапи развитка социјалистичког привредног система схватања о робном характеру социјалистичке привреде несумњиво имају доминантан карактер у економској теорији социјализма. Саглаеност већине економиста да je у социјализму робна производил нужна, међутим, не значи да су они сагласни у начину тумачења њене нужности, да je прихватају у подјвднакој мери нити да имају у виду све последице које проистичу из таквог става. У том смислу на савременој етапи развоја социјализма и даље постоје схватања о неробком характеру социјалистичке привреде, иако се њихове размере и њихов објективни друштвени значај налазе у опадаиу. Међутим, упоредо еа њима, али у знатно ширим размерама продужују да постоје схватаиа ко ja прихватају нужност робне производное у савременим социјалистичким земљама али поричу робни карактер развијених социјалистичких односа сматрајући да je постојање робних односа у савременим социјалистичким земљама произвол односно последида несоцијалистичких облика привређивања у њима. Како су ова схватаиа представљала први облик прихватања нужности робне производње у социјализму и како такав начин третирања робне производње у социјализму и данас изазива значајна неслагања у ставовима економиста, то разматраие овог питаньа има не само теоријски значај и не односи се само на историју развитка социјалистичкв економске мисли већ нам омогућава да објективније сагледамо и неке данашие дилеме. Теоријска схватања о неробком карактеру социјалистичке привреде полазила су од тога да у капитализму долази не само до потпуног обухватања привредног живота од стране робних односа већ и до њиховог коначног иживљавања, тако да од самог почетка социјалиетичке револуције почиње процес укидања робне производње. Као нојаву која' представља типично обележје друштвене организације цривредыог живота ова схватања везују робну производњу искл>учиво за капиталистички начин производње, док у социјапизму, према њима, њој начелно нема места. Оваква схватања била су теоријска основа економске политике у првим годинама после револуције не само у Совјетском Савезу (политика ратног комунизма) већ и у осталим социјалистичким земљама, иако се не може порећи да су у прихватању курса ка укидању робних односа непосредно после социјалистичке револуције одговарајућу улогу имале и непосредне прилике изазване ратом и ратним последицама. Негативне последице оваквих теоријских концепција и покушаја да се у складу са њима непосредно после социјалистичке револуције opraнизује расподела и потрошња материјалних добара на „комунистичким принципима“ (В. И, Лењин) биле су вишеструке. Реквизиција производа („продразвјорстка“) као средство прибавл>ања пољопривредних производа

(*) Овај чланак представља део (главу) из докторске дисертације аутора „Узроци робне производње у социјализму“, одбрањене на Правыом факултету у Веограду, новембра 1965. Сем извесних незнатних допуна које су биле неопходне да би се рад могао схватити ван целине у оквиру којс ;је проблем разматран, нланак ce објављује у истом облику у коме je садржан у дисертацији