Анали Правног факултета у Београду

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

од сељака и дйректна дистрибуција како пољопривредних тако и индустријских производя нису били у стану да замене развијен и устаљен систем робних односа, због чета су економске везе између града и села знатно ослабиле. На тај начин, политика ограничавања робних токова и натурализация привредног живота, до које je у Совјетском Савезу дошло непосредно после социјалистичке револуције, створила je не само негативне политичке последице - jep je одузимајући жито од сељака стварала отпор на селу и доводила у питање савез основних друштвених класа већ и озбиљне економске проблеме. Захваљујући условима грађанског рата и спољне интервенције, али и због ослабљених економских веза између града и села, укупна привредна активност у периоду ратног комунизма у Совјетском Савезу знатно je опала у односу на предратни ниво (1), чиме су биле угрожене не само позиције нове власти у односу на спољну интервенцију већ и тековине социјалистичке револуције уоппгте. Напуштање економске политике ратног комунизма и прелаз на нову економску политику, до кога je дошло средином 1921, значе истовремено и прво одступагье од ранијих ставова о укидању робних односа у социјализму. Немогућности ликвидирања робних односа непосредно после револуције односно нужност коришћења робних веза за нормално функционисање привреде ставили су економску науку пред проблем како да усагласи своје теоријске ставове са реалним производним односимя односно друштвеном организацијом привредног живота која се наметала као објективна нужност. У свом најранијем облику ово усаглашавање извршено je прихватагьем нужности робних односа у социјализму али само у свойству остатака несоцијалистичких облика привређивања или односа који се образују између них и социјалистичког сектора привреде и као такви имају прелазни карактер. Према овом схватању социјалистичка привреда по својим унутрашним законитостима нема робни карактер, те отуда робни односи у њој нису нужни. Заосталост привреде Совјетског Савеза je узрок што у њој постоје врло значајни остаци старих облика привређивања међу којима посебно место заузимају капиталистички производни односи и, као најзаступљенији, производни односи ситне робне производње. На тај начин, сматра се да нужност. робних односа. у социјализму не проистиче из природе социјалистичког привредног система већ из хетерогености социјалистичке економске структуре у којој поред социјалистичких односа, који немају робни карактер, постоје и односи капиталистичке и ситне робне производње који имају робни карактер. С обзиром да хетерогеност социјалистичке економике представља појаву која се према совјетским ауторима ликвидира“ у прелазном периоду од капитализма ка социјализму, то се и нужност робних односа која одатле проистиче такође ограничава само на ову етапу содијалистичке изградње. Оваква оцена нужности (односно узрока), природе и временског трајања робних односа у сцијализму, која je током двадесетих година била

(1) Према оскудним подацима који се данас могу наћи у односу на предратни период (1913) обим; производње 1920 износио je у пољопривреди 54,4°/о, а у индустриям «вега 17,5% (Основы теории советского, хозяйства, Ленинград, 1931, с. 71).