Анали Правног факултета у Београду

340

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стављати један другом. Њихово паралелно постојање представља спетџгфичност прелазног периода али њихов међусобни однос нема характер борбе, сукоба, већ, пре свега, карактер узајамног допуњавања, сарадње. постепеног приближавања путем кооперације међу њима. Управо кроз овакву њихову међусобну кооперацију се приватни сектор и робни односи постелено претварају у социјалистичке производне односе, губећи самим тим и свој робни облик, стапајући се на тај начин са чистим социјалистичким односима. Због тога политика социјалистичке државе не сме да буде усмерена на апсорбовање ситноселзачке, привреде већ на развијање економске сарадње између ње и социјалистичког сектора. „До социјалистичке производње на земљи сматра Бухарин ми ћемо доћи не путем истискивања сељачких газдинстава од стране совјетских на основу разарања сељачких газдинстава већ потпуно другим путем, и то управо путем привлачења сел>аштва у кооперацију; ми ћемо до социјализма овде доћи преко процеса пролета [подвукао А. В] а не непосредно преко процеса производње; ми ћемо доћи овде преко кооперације“ (10). На тај начин, према Бухарину робни односи су нужни не само као несоцијалистички производни односи већ и као односи помоћу којих се остварује међусобно повезивање (кооперација) социјалистичког и несоцијапистичког сектора народне привреде. Остављајући по страни друге разлике између схватања Преображенеског и Бухарина, као и последице које je прихватање једне или друге концепције могло имати за даљи развој социјалистичког привредног система СССР (пре свега социјалистички преображај села), може се запазити да схватање које заступа Бухарин иде испред оног које заступа Преображенски у том смислу што Преображенски прихвата као робне односе само оне који стоје ван социјалистичког сектора и независно од њега док Бухарин прихвата као такве и односе који постају између социјалистичког и несоцијалистичког сектора привреде. У овом смислу може се рећи да je оно потпуније јер Преображенски, објашњавајући резултат до којег морају довести односи ових сектора (проширивање социјалистичког сектора привреде на рачун несоцијалистичког, тзв. првобитна социјалистичка акумулација) не дефинише и карактер друштвених односа који се њима формирају.. Наиме, признавање нужности робних односа само у својству остатака несоцијалистичких облика привређивања je од самог почетна имало парцијалан карактер. Оно je објашњавало економску природу два различита дела социјалистичке привреде узета посебно, социјалистичког и несоцијалистичког, објагпњавало je и садржину, општи резултат вьиховог међусобног односа (апсорбовање приватног од стране социјалистичког) али je остављало по страни друштвени облик њиховог међусобног повезивања. Чак и да се прихвати тумачење о социјалистичкој привреди као појави која представл>а mixtuM compositum, скупу чији се делови међусобно не прожимају, ти делови ипак нису могли постојати независно један од другог. A пошто je сарадња међу њима била неопходна, од самог почетна постав-

(10) Н. И. Бухарин: Новое откровение о советской экономике или как можно погубить рабоче-крестьянский блок, „Большевик“, 1924, № 15—16.