Анали Правног факултета у Београду

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у социјализму везује се за постојање несоцијалистичких производних односа. Сагласно томе сматра се да постепеним нестајањем несоцијалистичких (капиталистичких и ситноробних) односа нестају и основе за постојање робних односа уопште тако да нужност робне производите и у овом случају постоји само у прелазном периоду од капитализма ка социализму, Када данас оцењују овај период у развоју совјетске економике а он je у ствари везан за нову економску политику —■ совјетски акономисти сматрају да у погледу исправности оваквог тумачења нужности робних односа у социјализму не може бити никакие сумње. „У првом периоду совјетске власти у Русији ■ —- каже на пример А. Д. Гусаков питанье нужности робног промета и коришћења новца није изазивало никакву сумњу. То се објапгњавало целим економским развитком земље, која je недавно ступила у прелазни период, где се социјалистички систем тек почео формирати. Постојање пет економских система (партијархалне сељачке привреде, ситне робне производње, приватног капитализма, државног капитализма и социјалистичког сектора) изазивало je нужност робно-новчаних односа као облика веза међу н>има“ (12). М. Ф. Макарова je у том погледу још јаснија јер по њеном мишљењу „Постојање робне производив у прелазном периоду условљено je хетерогеиошНу економике [подвукла М. Ф. Макарова А. В.], што je са своје стране било повезано са постојањем сел>ачке цривреде“ (13). Штавише.извесни аутори овакво тумачење непосредно приписују Лењину: „В. И. Лењин je сматра И. И. Козодојев јасно и савршено одређено доказао да je нужност постојања робне производње у прелазном периоду од капитализма ка социјализму условљена постојањем инокосних сељачких газдинстава и да би укинути робну производньу у условима постојања инокосног сељачког привредног система било равно самоубиству“ (14). Најзад, поједини економисти истину да je прихватање робних односа као нужности изазване постојањем несоцијалистичких облика привређивања представљало не само Лењинов став већ и званичан став политике КПСС. „В. И. Ленин je каже на пример А. И. Пашков јасно и исцрпно доказао због чега je нужно одржање робне производње у прелазном периоду. Наша партија je 1929 изводња остаје и у социализму због тога што никакве друге форме везе сељаштва са државном индустријом сем тржишне, кроз трговину, не може бити ни у прелазном периоду ни у социјализму“ (15). Међутим, док je оваква оцена ставова партије у погледу прелазног периода од капитализма ка социјализму тачна, у погледу социјализма она има произволен характер јер не одговара историјским чињеницама. У време које аутор наводи сматрало се да завршетком прелазног периода од капитализма ка социализму робни односи нестају јер престају да делују

(12) А. Д. Гусаков: Товарно-денежные отношения при социализме, Москва, 1959, с. 23. (13) М. Ф. Макарова; О товарном производстве и законе стоимости при социализме, Москва, 1958, С. 24. (14) И. И. Козодоев: у Закон стоимости и его роль при социализме, Москва. 1959, с. 23. (15) А. И. Пашков: у Закон стоимости и его роль при социализме, Москва, 1959, с. 142.