Анали Правног факултета у Београду

374

АНАЛИ ГЕРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

празна стомака. Сијамско право, ко je има доста архаичних црта и извесне сличности са старим римским правом, назива зајам са каматом км. Ова реч се преводи као „посао који закључује неко у беди да би спасао живот узимајући животне намирнице“ (16). Коме прети смрт од глади може да прода нетто да би се прехранио. Али ако нема имовине, једино може да прода своје укућане или самог себе. Леп пример за ово даје Св. писмо који je толико карактеристичан да га наводимо у целини: „Јосиф насели оца свога и браћу своју и додели им имање у земљи египатској на најбол>ем месту те земље, у крајини Рамсесовој, као што беше наредио Фараон. Јосиф снабде хлебом оца свога и браћу своју и сав дом оца свога према броју деце. „Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика и земља египатска и земл>а Канаанска очајаваху од глади, Јосиф покупи сав новац који нађе у земл>и египатској и земљи Канаанској за жито које куповаху и унесе тај новац у кућу Фараонову. А кад неста новца у земљи египатској и земл>и Канаанској, сви Египћани дођоше к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба! Зашто да пред тобом издахнемо? јер новца више нема. Јосиф рече: дајте стоку своју и даћу вам хлеба за стоку, кад новаца нема. И они доведоше к Јосифу своја стада и Јосиф им даде хлеба за когье, за овце, за говеда, за магарце. Тако их оне године прехрани хлебом за сву стоку њихову. „Кад та година прође, дођоше они к Јосифу опет и друге године, говорећи: Не можемо сакрити од господора свога да je новца нестало, а и стока коју имасмо у нашега je господара; а сад већ ништа нема пред господарем нашим осим телеса наших и кьива наших. Купи и нас и наше њиве за хлеб, да с њивама својим постанемо Фараонови робови. Дај нам жита да посејемо, да останемо живи и сви не помремо, и да земља не опусти“ (Подвукао О. С.) (17). Ето примера како људи добровољно, ако изузмемо принуду глади, постају робови. Тако се поред ратова као извор ропства јавља невоља и глад. Ове појаве купопродаје људи нису сасвим неспојиве са зајмом. Продавање плана породице, самопродавање људи, зајам са каматом који je кроз поступай персоналне егзекуције у крајњел резултату давао дужничко ропство, настали су на темељу исте преке потребе и имају мете крајње последице. Та веза се не огледа једино у истим узроцима и последидама: она je још много ближа. Многе околности на ово указују. Хамурабијеш законик у чл. 117 прописује: „Ако се неко задужи, прода за новац или у дужничко ропство жену, или кћер, онда су дужни да служе у кући купца или повериоца три године, у четвртој години пустиће их на слободу.“ Помињање задуживања, одн. зајма и продаје укућана у истом члану указује на постојање блиске везе између ове две појаве. Занимљиво je да „Индијанци“ из племена Куакијатл, када једно лице које ужива лош кредит узима зајам, називају тај акт „продаја роба“ (18).

(16) Lingat; Les origines du prêt à intérêt au Siam, »Nouv. Revue Hist.,« 1950, p. 230. (17) Свето писмо, књига постања, гл. 47, 11 —12 (превод Бакотића). Ово ни je једини фрагмент од интереса за наш предмет. Карактеристичан je и овај: ~Богаташ намеће своја правила сиромаху и зајмопримац постаје роб зајмодавца“ (Пров. 22, 7). (18) Maus: Essai sur le don, forme et raison de l’échange, Sociologie et antropologie, Paris, 1950 (чланак je писан знатно раније), p. 212.