Анали Правног факултета у Београду

376

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

библијског „јубилеја“ који je проглашаван сваке седме године, Бокхорисових реформи у Египту. У овим променама, ко je су од трајног дужничког роба створиле привременог, нису толику улогу одиграле буне и државне интервенције, колику су имале опште економске околности које су се битно измениле. Јалов he бити сваки закон који забрањује извршењеша личности и продавање слободних ако су друштвени односи и сиромаштво такви да погодују дужничком ропству. С правом je Финли (Finley) приметио да су аболације дужничког ропства пре „програмскополитичке“ природе него што су ефективно укинуле последице задужености на личности дужника (25). Заиста je тешко законима спречити доброволшо самопродавање када je беда толика да људи радије постају робови него што ће умирати од глади. Против укидања персоналне егзекуције могу бити сами дужници јер им она ншпти сваки кредит, будући да у „гладно доба“ не могу ништа да понуде кредиторима до своје слободе. Тек када се људско друштво одвојило од живота на ивици глади, онда су ове мере могле имати неки домашај. Осим тога што je дужничко ропство постало временски ограничено, те je господар могао да ослободи роба после 3, 4 или 7 година, ситуација оног који се продао или постао дужнички роб постала je привремена и услед могућности откупа. У Сијаму, роб из уговора кромат’ан je у свако време откупив било да сам плати своју цену или да други то учине. Сијамски законик je још прописивао да се може откупити и „дете које je дато на исхрану“. Ако би његови родитељи платили вредност хране коју je појело, могли су да га врате у свој дом (26). И у Атини je вероватно још пре Солона постојала могућност откупа дужничких робова. Како би иначе могао Солон да откупи све Атињане који су били продати у Атини и ван н>е? После инстантне купопродаје и продаје са правом откупа (или оне које je само за извесно време ставльала дужника под власт повериоца),. треЬи облик на овом путу могла je бити условна и орочена купопродаја. Онај који je извршио над собом манципацију, који се продао, уговарао je могућност да још неко време буде Слободан и да покуша да се до одређеног рока откупи. Нексум у облику какав се описује у делима аналиста и лингвиста представљао je вероватно овакву врсту трансакције, као што ћемо покушати да покажемо. Ако дужник не врати цену, поверилац je могао да „стави руку“ на њега и да га одведе у свој ergastulum. Оваква клаузула je лишавала купца, у ствари Зајмодавца, дужниковог рада за време док je на слободи. Она je за повериоца свакако значила извесно лишавакье. Зато je морала бити уговорена накнада у новцу или у делу дужниковог рада. Један од облика зајма који познаје сијамско право ]е зајам где поверилац уместо камата добија одређени рад дужника. При сетви, жетви, осталим радовима пиринчаним пољима, када зида кућу, жени сина и у другим одређеним ситуацијама дужник je морао да ради за повериоца или да му за то време плаћа камате (27). У подножју источник Хималаја живи народ Апа-Танис који je све доскора био ван сваког утицаја европске цивилизације, са обичајима који

(25) Finley: ор. eit-, р. 179. (26) Lingat: ор. cit. , р, 222—223. (27) Ibidem.