Анали Правног факултета у Београду

и орочена, продани члан je уговарао да још неко време буде на слободи а за узврат je дуговао камате или рад. То je била, врста његовог личног пакта са којим породица није имала ништа. Тако je камата херетила њега лично као обавеза из уговора који je он закључио, а главница породицу која je према првобитном изгледу посла била корисник главнице. Све ово наводи на закључак да су, ако не зајам са каматом уопште, а оно бар неки и то најтежи облици његови, имали корен у продавању и самопродавању људи за новац или храну. После овог општег разматрагьа, прећи ћемо на податке који нам у том погледу даје римска правна историја. 11. Готово искључиви фонд којим се покушавала решити загонетка нексума најчешће су релативно малобројни подаци које нам даје римска историја. Ливијеви списи бацају довољну светлост на опште прилике под којима je нексум закључиван, на раширеност посла, политичке последице гьегове (34), другим речима на све осим бигног: шта je била суштина нексума и како га правно категорисати. Поред тога постоје дефиниције ко je нам дају фололози, фрагменти цитата из закона од XII таблица, делови говора Цицерона и други извори (35). Сви ти подаци су много пута упоређивани, тумачени и коментарисани. Комбинација правник-историчар носи собом опасност да се историјском феномену приђе методом тумачења правне норме. Морамо напустити камеру да све податке који се односе на нексум повежемо у савршено логичан и кохерентан систем. Доста je енергије, на пример, утрошено на разјашњавање опречности у ставовима Манилија и Муције, на коју опречност указују још римски писци (36). Нексум се несумњиво развијао, сведочанства о њему су махом из периода када je престао да се употребльава, а документа који су дошли до нас резултат су бројних преписивања рукама људи који нису морали бита ни вични ни стручни. Уз сву малу веру коју треба поклонити ионако оскудним изворима, они ипак допуштају могућност да се у нексуму види варијанта самопродавања, облик сличан онима какве срећемо и у осталим заједницама сличног културног и привредног стушьа. Да би се спасли глади или друге невоље плебејци у беди, „давали су се у нексум“ (пехит se dabat) тј. постајали су врста робова поверилаца патриција. Ситуација у Атини пре Солонове реформе показује упадљиву сличност са оном у Риму пре закона Петелија Папирија. И овде налазимо исту

(34) Из Ливијеве историје се види да су се плебејци задуживали због необрађених имања и ратова, да су се некада бацали у Тибар мучени страшном глађу, да су масовно одвођени у куће патриција тако да je сваки патрицијски дом постао врста приватне тамнице. Када je почео рат са Вејима „држава je пламтела унутрашч-.ом мржњом између патриција и плебејада највише због дужника из нескума“ (Ab urbe condita, 11, 23 —24, 29, VI, 36) Тацита je зеленаштво било најоштрији узрок побуна и раздора (Annales, VI, 16).

(35) Sexti Pompei Fest! De verborum significatu. Приредили blndsay i WaXlace, Lipsiae, 1913, под nexus aes; Varro: De lingua latina, VII. 105; Cicero; De aratore, 111, 40; Pro Murena, 2 и други извори. Леп преглед ових извора код Пухана: Историја старое римское нексума, део I.

(36) Према Барону (наведени фрагмент тьеговог дела De lingua latina), Манилије je сматрао да појам нексума обухвата све послове per aes et-libram, укључујући и манципијум. Муције, напротив, изузима маципијум из категорије нексума.

378

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА