Анали Правног факултета у Београду

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У делу Јована Цвијића налазе се многи одговори на постављена питања и покушаћемо да покажемо ; његову концепцију у односу на данашње теоријско-методолошко схватање у социјологији у нас и везу са конкретним проучавањима нашег друштва. 11. Теоријска схватања, методолошки приндипи и резултати теоријско-емпиријских истраживаньа Јована Цвијића од таквог су утицаја да представљају прекретницу у развоју друштвених наука у нас. Било je истраживача који су се бавилй проучавашем друштвеног живота наших народа али на један несистематичан начин без ширих уопштавања и покушала узрочних објашњења. Први истраживач друштвених појава који покушана на комплексан начин да их проучи je несумњиво Бук Караџић. Начин и метод Букове грађе су у највећој мери социолошки „Бук je оснивач не само низа научних дисциплина код нас већ je и стварни оснивач наше социолотије и по предмету који je обрађивао и по методу како je то чинио“ (1). За социолошке анализе нашег сеоског друштва Бук je прикупио неопходну изворну грађу. Задивљује свеобухватношћу описи и туманен.а породичних задруга, структуре српског друштва и зеиљишне својине. Анализу класне структуре најпотпуније je дао у свом Ковчежићу везујући je за •економско-друштвени положај. После Бука а све до појаве Цвијића, није било значајнијих дела из области проучавања друштвеног живота, посебно оних дела која би представљала допринос социолошком истраживању. XIX век представља за Србију век националног ослобођења и буђења националне свести те се јавља потреба за развојем друштвених наука које би имале за предмет изучавање друштвено-историјских услова развитка народа. У таквом тренутку јавља се историја као литерарно-романтично улепшавање прошлости која црпи грађу из народних традиција често некритички преузиманих из предања у прошлости. У другој половини XIX века на развој друштвених наука у тадашњој Србији поред утицаја националне традиције и буђења националне свести, један други покрет je од значаја за развој друштвених наука, Наиме, у условима развоја капитализма у Србији, а под утицајем социјалистичких идеја са стране, долази до формирања социјалистичких схватања чији je идејни носилац Светозар Марковић. Овај покрет има несумњиво утицаја и на научно стваралаштво Јована Цвијића о чему и сам говори у својим Успоменама из живота. Цвијићева блискост народу, народној традицији, образовање које je стекао у младости, утицаји напредних идеја, развијају интерес за друштвене проблеме. Поред тога путовања по целом Балканском Полуострву (често као географ и геолог) упознавање живота људи различитих крајева, привлачност самог Балканског Полуострва за друштвена изучавања, историјска традиција, друштвено-културне прилике, све су то били непосредни подстодаји његовог рада. 111. Радећи у таквој друштвеној средини Цвијић развија нову концепцију антропогеографије коју у највећој мери приближава етнологији, етнопсихологији и социологији. У основи ове концепције лежи систематско

(1) Цв. Костић: Вук и наша социологија (реферат на Симпозиуму о Буку Карацићу одржаном 1964, у Акадеьпри Наука у Београду, с. 1).