Анали Правног факултета у Београду

ЈОВАН ЦВИЈИЋ И САВРЕМЕНА СОПДШЛ-ОШКА ИСТРАЖИВАЊА

385

испитивање односа друштва и географске средине. РазумЉиво je да je Цвијић као физички географ своја истраживања започео у тОј области да би касније прешао на изучавање друштва у склону својих теоријских концепции а створених у антропогеографији. Проблем човека и географске средине je основни проблем у антропогеографини, а за Цвијића однос природе и друштва представља полазну тачку анализе свих друштвених појава. Овај однос има своде место у друштвеним наукама од почетна разно ja мисли о друштву. У савременој науци постоји посебна социолошка дисциплина ко ja има за предмет проучавање овог односа друштвена екологија. Утицај природне средине на друштво несумњиво постоји без обзира о каквом je друштву реч. Односи природне средине и друштва, начин и интензитет међусобног утицаја je различит. У овој области Цвијић je дао велики број научних решења тако да ако се може говорити о друштвеном карактеру његовог рада и о значају Цвијића за социолошко истраживање, онда се на првом месту поставља на пол>у друштвене екологије. Наиме, кроз цело научно дело провлачи се тежн>а да се у комплексу друштвеног живота одреди место једном чиниоцу природној средини. Путујући ради физичко-географских истраживања, он je уочио слагања и законитости у односима материјалног друштвеног живота и карактеристика природне средине. Систематским проучавањем типова и положаја насеља у односу на географску средину и изучавањем привредног живота становништва појединих географских области Цвијић започиње своја истраживања друштва. Основна и почетна теоријска претпоставка од које полази у истраживањима je да се економски, друштвени и психички живот људи разликује према природним чиниоцима средине у којој људи живе. Утицај, везе и односи природне средине и друштва су различити, тако да их према тим критеријумима дели на три трупе: 1. На географске чиниоце који непосредно утичу на људске заједнице „они утичу непосредно на људе без посредовања и суделовања социјалних фактора“ (2). 2. На чиниоце природне средине који врша утицај својим природним погодностима за материјални живот људи а испреплегани су са друштвеним факторинг „они се осећају на типовима насеља на свим врстама зграда, на занимању, облицима економије и начину живота, на храни и оделу, на локалним и обласним комуникацијама“ (3). Утицај ове трупе чинилаца je лакше посматрати jep су они везани за друштвене факторе. ЕЬихов утицај се осећа у односима међу л>удима. „Чак на везама између људи, јер није без значаја за социјалне везе да ли људи највише времена проводе у својим становима, или су већи део времена на .пољу, на улицама или пијацама или другим отвореним просторима“ (4). 3. У трећу трупу улазе они који својим особинама утичу на кретање људских трупа. То су оне особине „којима су умногоме одређена кретања народа и њихове узајамне везе; то су нарочито особине спајања и прожима-

(2) Ј Цивијић; Балканско полуострво, књ. I, с. 112. (3) Исто, с. 114. (4) Исто, с. 114.