Анали Правног факултета у Београду

386

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

н»а .или противно, особине илозованьа и одвајања“ (5). Ове особине су од пеносредиог значаја за миграционо кретање а затим за ширенье културних утица ja и хултурс уопште. Ако бисмо све три трупе географских чинилаца посматрали само у једном смеру утицаја, природна средина друштво, учинили бисмо велику грешку и осиромашили Цвијићеву концепцију. Наиме, он никако није пропуштао да укаже на друштвене елементе и утицај друштва на природну средину. То je лако уочљивр у другој и.трећој групп географских фактора иако у првој то. није случај. Географске факторе посматра увек у сплету са друштвеним, и њиховим утицајем на друштвене процесе. Људске групе се не прилагођавају пасивно природним условима. Оне активно и различито реагују на н>их; па према томе постоји и разлика између разних друштвених трупа. „То ее нарочито јасно види ако нов народ другачијих особина дође у географску средину где je раније становао други народ“ (6). Међу одређујуће чиниоце друштвеног живота, перед природне средине, Цвијић истине и тип културе, миграције, економске факторе а затим историјско-етничке особине. Развијајући своју антропогеографску концепцију он све више укључује поред географских и чисто друштвене елементе, тако да она добија карактер социолошке теорије. „У почетку више географека, Цвијићева антропогеографија развијала се временом све јаче према социологији и етнопсихологији“ (7). Проширујући непрестано своју антропогеографску теориј у он улази у нове области проучавања и проширује предмет антропогеографије. Њен предмет постају психичке особине становништва на основу којих Цвијић развија теорију психичких типова односно психичких профила. У првој глави Балканског полуострва (књ. II) Цвијић пише: „Психичке особине су предмет антропогеографије, односно, утврђивање психичких особина становништва у разним природним областима и истицање учешћа које су имали географски узроци у формирашу психичких особина“ СB).Као што видимо Цвијић и овде инсистира на вези природне средине ц психичких особина и на тој основи заснива своју концепцију етнопсихичких профила; Диљ овога рада није да говори о етнолошком и етнопсихолошком характеру Ј. Цвијића па се зато нећемо задржати на овом проблему. IV. Проширујући своју антропогеографску концепцију увођењем низа друштвених фактора, Цвијић проширује и поље свога истраживааа друштвеног живота. Проблем којим се највише бавио у оквиру своје теорије биле су миграције и као предмет истраживања, и као метод изучавања других друштвених појава. Читав низ друштвених-по јав а он посматра кроз миграције. Узрок и последице миграција види пре свега у друштвеним елементима. Постоје три главна фактора миграција: економски и социјални

(5) Исто, С. 124. (6) Исто, с. 111.

(7) В. Миливојевић: Јован Двијић, Научни развитак и особине, „Књижевни гласник“, нова серија, бр. 2, 1937, (наведено према В. Милићу: Социолошка концепција Ј. Цвијића, „Књижевност“ с. 11—12/1956). (8) Ј. Цвијић: Основи антропогеографије, : Психичке особине Јужних Словена, 1931, кн». П, с. 4.