Анали Правног факултета у Београду

388

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

географски фактор и тамо где су довољна објашњења друштвеног карактера. Поред миграција необично велики значај придаје проучавању културе проширујући на тај начин своје теоријско схватање друштвеног развитка. Балканско полуострво je било мозаик разноврсних култура и интересантно поље изучавања културних процеса, превирања и утица ja на материјални и духовни живот становништва. И овде Цвијић истине утицај географских чинилаца нарочито особине спајања и прожимања, раздвајања и изоловања који делују на друштвена кретања уопште. Чини нам се да и поред друштвених узрока културног распростирала које прихвата као могуће, много више инсистира на географским, пренаглашавајући везу географских чинилаца са културним кретањима. „Ниједна историјска појава не показу je толико прилагођавања географским погодбама као распоред старих цивилизација на Балканском полуострву. После наизменичних напредовања и узмицања која су у вези са географским погодбама, распростирање једне цивилизације утлавном се задржало на природним пречагама. И оне културе које су биле раширене скоро по целом Полуострву најзад су доживеле да се сузи њихово распростиранье под геоморфолошким утицајем“ (11). Али, он не искључује остале утицаје политичке и економске, затим историјске, утицаје религије, цркве, итд. Међутим, ови утицаји нису никада независни један од другог. На пример, политичка превласт није једини начин ширења културних утицаја па je тако становништво које je имало тзв. патријархалну културу захваљујући низу осталих друштвених и природних фактора одолевало утицају турске културе иако je живело у турској царевини. Придавајући култури као друштвеном феномену велики утицај на све остале појаве Цвијић се на тај начин још више приближио проучаваньу друштва и проширио своју основну концепцију. Ако бисмо се задржали само на излагању елемената друштвеног живота као што су култура и сеобе, онда би то било у најмању руку непотпуно дата Цвијићева концепција друштвеног кретања. Кроз читаво дело Цвијића провлачи се економски момент иако се нигде не третира као посебан чинилац у његовом схватању друштва. „Вал>а испитивати врсте својине и економске прилике кроз ко je становништво у том погледу пролази. То je од особитог знача ja jep су широки слојеви народни, народи у уж ем и правом смислу, јако везани за земљу и начине привреде“ (12). Према томе организација земљишне својине постаје предмет изучавања као фактор који непосредно делује на развој друштвеног живота, начин и облике живота друштвене заједнице. „Испитивање економских прилика служи за објашњења многих од будућих проблема нарочито оних о типу села, кућа, и .миграција становништва и чине везу између н.их и питања о положају насела“ (13). Цвијић je много више инсистирао на историјском проучавању облика својине него на проучавању земљишне својине и односима у производив у савременом друштву. За проучавање сеоског друштва овакво

(11) Ј. Цвијић: Балканско Полуоетрво, I, с. 142.

(12) Ј. Цвијић: Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, 1902, с. 43(13) Ibidem.