Анали Правног факултета у Београду

ЈОВАН ЦВИЈИЋ И САВРЕМЕНА СОЦИОЛОШКА ИСТРА ЖИВ АН? А

391

купљање података je подређено неком циљу који ако не постоји, прикупљање података неминовно претвори у емпиризам и практицизам. Подређеност одређеном циљу утиче на планску усмереност и систематичност научног прикупљања података. „Испитују се проблеми, ради њих ce скупља Трађа, не скупља ce грађа о којој се не зна чему служи“, каже Цвијић у Антропогеографским проблемима Балканског полуострва (1902). У прикупљању изворних обавештења Цвијић користи различите техничке поступке што произилази из околности Да су појаве које проучава разноврсне и сложене. Треба истаћи да комплементарна примена различитих техничких поступака који ce обично међусобно допуњују јесте основна карактеристика социолошког метода. У комплементарно] употреби разних поступака за прикупљање података непосредно посматрање у крајњој инстанци представља темељ за оцењивање вредности обавештења добијених помоћу осталих техничких средстава па ћемо поћи од њега тим пре што представља средство којим ce Цвијић највише служио у свом истраживачком раду. „Од 1887 до 1915 године сваког лета сам обилазио јужнословенске землье. Проучавао сам; упознао сам сељаке и интелигенцију; живео сам међу њима и пратио њихов друштвени живот“ (19). Цвијић сматра да се помоћу овог метода може доћи до најпоузданијих података посебно у таквој друштвеној средини као што je Србија крајем XIX и почетном XX века чије je становништво претежно сељачког порекла и менталитета са још увек чврстим народним традицијама ко ja није уздрмана утицајима ошптеевропске цивилизације. „Оно [непосредно посматрање] даје више тачнијих резултата у балканским земљама него у Западној Европи јер јужнословенско становништво није обрађено, модификовано и постало готово једно лично под утицајем цивилизације“ (20). Технику непосредног посматравьа, он најефикасније примењује, заједно са својим сарадницима у оквиру сложеног изучавања друштвеног живота локалних заједнида, најчешће села. И по савременим методолошким схватањима, непосредно посматрање представља основни метод у сложеном проучавању локалних заједница јер ce једино помоћу њега може добити деловита представа о природним материјалним, друштвено-организацијским и културним оквирима мање друштвене заједнице. Али, уколико ce проучава шира друштвена заједница или ce тежи стварању систематске изворне грађе сложенијих облика друштвеног система, онда je употреба непосредног посматрања недовољна. Наиме, временски и просторно ограничено, оно знатно смањује вредност проучавања друштвених појава које се могу обично разумети ако се посматрају у оквиру развојног процеса. За разумевање актуелних друштвених појава неопходно je познавање утицаја прошлости и однос према будућности. Велики део научноистраживачког рада Цвијића и његових сарадника су монографије локалних заједница које нису рађене само на основу метода непосредног посматрања. Он користи и две специјалне методе о којима смо раније говорили (метод психичких и етнопсихичких профила и миграције). Није тешко заюьучити да Цвијић веома инсистира на

(19) Ј. Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље, кн., I, 1931, с. 1. (20) Ј. Двијић: Балканско полуострво, 1931, с. 2.