Анали Правног факултета у Београду

ЈОВАН ЦВИЈИЋ. И САВРЕМЕНА СОЦИОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

393

наукама. Начин остваривања сарадње више наука у истраживању исте друштвене појаве може бити различит (данас je то најчешће тимски рад каучникб из различитих области) иако се код Цвијића уочава да инсистира на координацией у личности самог научника. „О истом се питању баве две-три науке али га третирају с разних гледишта. Треба владати не само резултатима, већ и методама испитивања и тих наука, и покушати решити проблем комбинованим радом, проматрањем и погледима разних наука. По овоме je јасно да испитивачи који се баве решавањем проблема треба да владају, озбиљно да владају бар двема трима суседним наукама“ (22). Приказати дело Цвијића који je цео живот посветио научно-истраживачком раду и имао преломну улогу у развоју друштвених наука код нас захтева далеко шири рад од овога. Међутим, циљ je био да из обиља научно-истраживачке делатности укажемо на социолошке особености његовог рада, садржане у основној концепцији, предмету и методу којим се служио, a који и данас налазе одговарајуће место у социологији. Већ смо на почетку истакли да овај покушај није без тешкоћа. Основна je у томе што Цвијић нигде није систематизовао ни јасно указао на друштвене елементе у својој концепцији иако je несумњиво инсистирао на низу чисто друштвених фактора у својој основној теорији, нашто указују разноврсне друштвене појаве које je проучавао a посебно метод којим се служио. Основни мотив овога рада je био да се укаже на огромну и слабо коршпћену социолошку грађу за изучавање савремених друштвених појава, чија решена нису увек у актуалној ситуадији нити у најближој прошлости. Напротив, слабо развијено, још увек патријархално друштво, несумњив утицај традиције и сељачког елемента у нашем друштву захтева познавање па према томе и проучаване оних научних творевина којих није тако много у нашој прошлости. Иако смо свесни ограничена и слабости у радовима Двијића, (веома мало, скоро никакво изучавање нових друштвених процеса и односа како на селу, тако и у граду, извесно идеализирање људи и старих друштвених установа, итд.) за савремена социолошка емпиријска истражизана нашег друштва она су још увек извор кога треба критички проценивати и користити. Међутим, у жељи да укажемо да се динамика садашњости и будућности не може проучавати без познавања динамике прошлости, без познавана процеса једног друштва из кога непосредно проистичемо, критичко процењивање je често изостајало у овом раду.

Мирјана Трифуновић

(22) Ј. Цвијић: Балканско полуострво, кть. 11, с. 2.