Анали Правног факултета у Београду

395

ПРИЗНАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ СУДСКИХ ОДЛУКА У САВЕЗНОЈ РЕПУБЛИЦИ НЕМАЧКОЈ(*)

I. Извори важећег правног ста ња. у Немачкој. Овде треба разликовати између пресуда у брачним споровима, другим приватнопрагним споровима (без обзира да ли се односе на спорове особног статуса сем брачне спорове •—■ или на спорове у имовинскоправним стварима) и одлука изабраних судова. а) За пресуде у брачним споровима (1) меродаван je чл. 7 Закона о изменама брачног права (Familienrechtsänderungsgesetz) од 11 агуста 1961. Овај одређује да ће се инострана пресуда у брачним споровима признати у Немачкој без посебног формалног акта ако je одлука донета од суда оне државе чији су држављани у време доношења одлуке оба супружника. Уколико није испуњена ова претпоставка, признаке се инострана пресуда у брачном спору само у случају када je надлежно Министарство правде оне немачке савезне државе у којој један супружник има стални домицил или у којем треба склопити нови брак формално утврдио да су дате претпоставке за признање овакве пресуде. Претпоставке за признање одређују се по § 328 Закона о грађанском парничком поступку (ГПП); међутим за признаке пресуда у брачним споровима није меродавно да ли je зајемчен реципроцитет са државом у којој je пресуда изречена. б) Према оппггим начелима ГПП спровешће се обавезно извршење пресуде једног иностраног суда само у с луча ј у ако je претходна допуштеност извршења потврђена немачком извршном пресудом. Ова he се извршна пресуда донети уоколико je пресуда према правним прописима државе у којој je суђено постала правоснажна и ако одговара претпоставкама за признање према § 328 ГПП; неће се провести дале истраживање да ли одлука одговара законским прописама (§§ 722, 723 ГПП). Пресуде и без извршног садржаја (пресуде за утврђиване, пресуде у споровима личног статуса који не потпадају под брачне спорове) признају са и без формалног акта уколико постоје претпоставке по § 328 ГПП. Према § 328 ГПП начелно се признају иностране пресуде. Искључено je међутим признаке ако судови државе, којој припада инострани суд, према начелима о надлежности ко ja важе у Немачкој не би били надлежни; када je пресуда донета на штету немачког туженика а он се није био упустио у парницу, уколико му позив који je претходио парници или одлука није ни лично доставлена у држави у којој се спор води ни преко немачке правке помоћи; ако пресуда на штету немачке стране у споровима по личним статусним питањима одступа од начела немачког међународног

(*) Реферат поднет на састанку Југословенског и Немачког удружења за упоредно право који je одржан од 21 до 24 септембра 1965 у Београду и Загребу.

(1) Kallman: Anerkennung und Vollstreckung ausländischer Zivilurteile und gerichtlicher Vergleiche 1946: Riezler: Internationales Zivilprozeßrecht 1949; Süß, Anerkennung ausländischer Urteile, in Festgabe für Rosenberg 1949; Jellinek; Die zweiseitigen Staatsverträge über die Anerkennung ausländischer Zivilurteile 1953; Schütze: Die Anerkennung und Vollstreckung ausländischer Zivilurteile in der Bundesrepublik Deutschand asl verfahrenhtllches Problem, Dlss. Bonn, 1960; Beitzke: Model Act zur Vollstreckung ausländischer Urteile, Festschrift für Nlperdey, 1965;