Анали Правног факултета у Београду

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за судске трошкове. Ова обавеза за давање гаранције за судске трошкове не ступа на снагу у случају када према законима државе којој тужилац припада, у једнаком случају Немац није обавезан да даје гаранцију. Ови споразуми утврђују реципроцитет у погледу одступања од захтева за стављањем гаранције за судске трошкове; ради тога се, тако рећи ради изједначавања, предвиђа извршност одлука о трошковима између односних држава. При томе долазе у обзир нарочито следећа два споразума: немачкотурски Споразум о правном саобраћају у приватноправним и трговачким споровима од 28. 5. 1929 (TGBL 1930 II 7 ca BGBL 1952 II 608) и немачко- грчки Споразум о међусобној правној помоћи од 11. 5. 1938 (RGBL 19939 II 634). Насупрот овим горепоменутим споразумима немачко-британски Споразум о правном саобраћају од 20. 3. 1928 (RGBL II 624 ca RGBL 1953 II 116) и немачко-амерички Уговор о пријатељству, трговини и пловидби од 29. 10. 1954 (RGBL 1956 II 488) предвиђају изрично само реципроцитет у томе да се одустаје од захтева гарантовања трошкова спора а не и извршност одлука о трошковима. Странке у ова четири последња споразума нису ратификовале Хашки споразум о приватноправним споровима. 4. Између осталих мултилатералних уговора Савезне Републике Немачке оба Хашка споразума о грађанском судском поступку од 17. 7. 1905 (RGBL, 1909, 410) и од 1. 111 1954 (RGI 1958 II 577) регулишу у истом смислу као оба поменута билатерална уговора давања извршности судских одлука, трошкове спора, найме и они предвиђају ослобођење од даваша посебног обезбеђеша за трошкове спора. Уосталом опсег дејства хашких споразума за приватноправне спорове у погледу признавања и извршеньа иностраних пресуда увећан тиме да су са низом држава склопл»ени допунски споразуми који прадвиђају једноставнији поступак при оглашавању извршности, тако на пр. да са тачније означавају документа која треба предложити са поднеском захтева за оглашавагье извршности, или да се одобрава, нарочито повериоцу, да се може обратити својим захтевом за оглашавање извршности непосредно надлежном суду, заобилазећи дипломатски пут. Дал>е je у хашком Споразуму о признавагьу и извршењу одлука на пол>у алиментационих обавеза према деци од 15. 4. 1958 (BGBL 1961 II 1005) ближе регулисано извршење одлуке о плаћању издржаваньа у корист деце испод 21 године у погледу услова и самог поступка извршења; овај Споразум важи за Немачку у односу на Белгију, Италију, Холандију, Аустрију и Мађарску. Као мулилатералне Уговоре о признавагьу и извршењу иностраних пресуда треба поменути даље међународне споразума о транспорту: Међународни споразум о железничком робном саобраћају од 25. 10. 1952 (BGBL 1964 II 1420), Међународни споразум о железничком путничком и пртљажном саобраћају од 25. 10. 1953 (BGBL 1964 II 1898), Споразум о транспортном уговору у међународном друмском саобраћају од 19. 5. 1956 (BGBL 1961 II 1120). Ови споразуми препуштају регулисање начина изјаве о извршности одлука држави ко ja утврђује извршност тако да у Немачко ј мора да се