Анали Правног факултета у Београду

ИЗВРШЕЊЕ СТРАНИХ СУДСКИХ ОДЛУКА У СР НЕМАЧКОЈ

399

донесе извршна пресуда; основи за признање међутим посебно су регулисани тако да отпада § 328 ГШТ. Посебне одредбе о извршењу садржане су и у Акту о пловидби Равном из године 1868; Споразуму о пловидби на реци Мозел од године 1956 и Споразум о регулисању дугова према иностранству од 1953. Треба даље поменути посебне одредбе о извршеньу одлука органа судских већа Европског заједничког тржишта и ЕУРАТОМ-а (BGBL 1957 II 766, 1014). Признавање односних одлука предвиђено je у оба ова последња уговора без допунских (посебних) претпоставки; одлуку о извршности доноси Савезно Министарство Правде. Најзад треба указати на то да се припремају даљи мултилатерални споразуми. Хашки Споразум о признаваньу судских одлука формулисан je делимично на последњој Хашкој конференции (октобра 1964). Рад ће се наставити у јесен 1965. Сем тога спрема се Споразум између држава Европске привредне заједнице. Овај Споразум разликује се од осталих споразума о признању и извршењу у томе да признање и извршење једне прасуде не зависе од тога што je пресуда донета од неког суда одређеног степена. У том се споразуму напротив на нов начин регулишу непосредне судске надлежности држава уговорница (тзв. compétence directe). У вези с тим надлежности се у веома велико] мери проширују, као на пр. у вези правом куповине на отплату, уговора о осигурању, итд. На 8-oj Хашкој конференции од 1956 израђен je „Projekt de Convention sur la compétence du for contractuel en cas de vente à caractère international d’objets mobiliers corporels« (Пројект конвенције о надлежности уговорног суда у случају продаје покретних ствари међународног характера). Овај нацрт Уговора предвиђа да ће у случају међунарндних купопродаја бити искључиво надлежан суд који je утврђен између странака. За извршеае пресуда које доносе као надлежан утврђени суд предвиђене су посебне одредбе. Није потребно за сада улазити у ово подробније пошто колико je познато ова Конвенција до сада још није ратифкиована. 5. У односу са Југославијом био je Немачки Pajx везан Уговором о трговини и пловидби од 6. 10. 1927 са допунским споразумом. Овај уговор заменен je Трговинским уговором од 1 маја 1934 (RGBL II 301). У члану 3 овог трговинског уговора била je уговорена заштита лица и слободни приступ судовима. У коначном протоколу уз чл, 3 било 'је предвиђено да' уговорне стране желе да доцније закључе уговор о правном саобраћају. До ступања на снагу једног таквог уговора обезбеђен je бйо за' изврше&е судских пресуда у трговачким споровима реципроцитет (RÖBt/c. 329). Ове уговорне одредбе биле су тада само „привремено“ стављбнена снагу. У току Другог светског рата оне су по немачком схватану само мировале: Према пракси која се примењује у Савезној Републици Немачкој о односима према другим државама било би могуће одредбе таданег трговинског уговора — ; па и само делимично ставити поново на снагу једним споразумом за који формално не би били потребим акт новог државног заговора и обнародована у Савезном елужбеном листу. Савезна Република Немачка као и Југославија су иначе, партнери у новом Хашком споразуму о приватноправним споровима од 1954 кар и у три 'гојзе помензгга.