Анали Правног факултета у Београду

424

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односа, треба да постоји разумна веза. Овом одредбом у ствари регулише се нитање сукоба закона између држава САД. Но, у низу одредаба у Законику одступа се од принципа аутономије воље у одређивању меродавног закона. Тако се наводи да се права поверилаца на продатој роби кад je реч о превари регулишу по закону државе У којој се роба налази (чл. 2 —402). Одговорност банке за чињење или нечишенье у вези с неком неправом којом се бави у еврху презентације, исплате или наплате, одређује се по законима места у коме се се банка налази (чл. 4 —102/2). Продаја „на ђутуре“ (чл. 6 —102/4) регулипзе се законом места где се роба налази. Важност инвестиционих хартија с правом учешћа регулише се прописима власти надлежне за издаваочеву организацију (чл. 8 —106). И најзад, услови под којима важи и када постаје перфектно неко посебно заштићено право и услови под којима се то право може прописно провести кроз кгьиге и какво дејство производи то регистровање регулишу се према закону места у коме се налази пословни уред у коме преносилац потраживања држи своје књиге (чл. 9 —103). 5. Део 2, којим се регулише купопродаја, углавном се заснива на Једнообразном закону о купопродаји робе из 1906 с тим што je стари текст ревидиран, актуелизиран и допутьен низом нових одредби. Анализом одредби Дела 2 Једнообразног законика САД долази се до закльучка да се не могу прихватити мишљења да je реч само „о промени технике“ у односу на досадашње законе или судску праксу, како се труде да прикажу многи амерички правници. Промене принципа у по ј единим деловима Законика тако су очигледне а да не говоримо о многим новинама које значе један озбиљан и оригиналан начин регулисања савременог трговачког промета. Примера ради може се указати на установу (considération (8), која je задржана у Законику само као историјска категорија јер су творци Законика схватили да considération нема никакву корисну функцију. Тако према Законику (чл. 2—205) писмена и потписана понуда обвезује, чак и кад не постоји considération. Концепција својине je напуштена y корист ризикај (чл. 2—401) (9). Унете су модерне транспортне клаузуле које се широко примењују у међународном промету уопште, као и одредбе о акредитиву које се не разликују битно од Једнообразних правила и обичаја о документарном акредитиву које je саставила Међународна трговинска комора y Паризу. С друге стране, извесна решења која можда имају своја оправдања у САД, тешко су разумљива континенталним правницима. Тако, на пример, према чл. 2—207 прихват може да обвезује, чак и кад „садржи одредбе које

(8) »Considération« у систему common law углавном одговара појму каузе (основа) у правним системима који се базирају на римском праву.

(9) Према Јединственом закону о купопродаји робе САД од 1906 (исто тако и према енглеском Закону о купопродаји робе од 1893) детаљно je регулисано питање преноса својине с тим што се наводи да ризик prima facie прелази са својином. Савремени промет робе није у тој мери заинтересован за својину, те се у најновијим трговачким закоющима по правилу, регулише пренос ризика и с тим у вези одређује одговорност уговорних страна за случајни пропаст робе. Отуда и амерички Једнообразни трговачки законик регулише пренос ризика и не везује га за питање преноса својине.