Анали Правног факултета у Београду

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je „надлежни орган дужан дати ово обавештење На овом месту ми ћемо дати само груб узорак ових појава у одређеним областима друштвеног живота. Тако, у случају Л. М. из 3., који je водио управни спор против решена Републичког завода за социјално осигуратье из Београда бр. 04/-218597 од 21 којом je тужбу уважио и поништио решење. Републички завод за социјално осигурање, као надлежни орган, није донео решење по пресуди овог суда. По захтеву Л. М. из 3. а на основу чл. 65 ЗУ С, Врховни суд HP Србије Веће за управне спорове донело je решење којим je позвало Републички завод за социјално осигураае да у року од седам дана извести суд због чега није донето решенье по пресуди тога суда. Како Републички завод за социјално осигурање није ни по овом решетьу донео своје решење у извршењу наведене пресуде У бр. 1423/61 од 24 априла 1961 то je Врховни суд 5 фебруара 1963 поново тражио обавештенье од наведеног завода. Републички завод за социјално осигурање није поступио по овој ургенцији, те je суд због тога поново ургирао 17 априла 1963, 3 јуна 1963, 15 августа 1963, 29 октобра 1963 али без резултата. Врховни суд HP Србије пресудом У бр. 313/62 од 15 јуна 1962 уважио je тужбу и поништио решење НОС Крагујевац бр. 04-1293/1 од 17 фебруара 1961. На основу ове правоснажне пресуде тужилац Ј. М предложио je 15 новембра 1962 доношење решења од стране суда. Пошто je. суд тражио обавештење, тужени орган НОС Крагујевац je 17 децембра 1962 известно Врховни суд HP Србије да располаже само са примерном цресуде, те затражио списе и истакао да ће поступити по пресуди чим их буде добио. Суд je доставио све списе 26 јануара 1962 а НОС Крагујевац потврдио пријем на доставници која се напази у списима, те je очигледно да недостатак еписа није прави разлог неизвршењу пресуде. Ово утолико пре што je суд први пут ургирао 23 новембра 1962, затим 7 јануара 1963, 15 фебруара 1963, 29 марта 1963, 7 маја 1963 а тужени орган није поступио по пресуди. На дан 15 јануара 1964 Стање je било још увек непромењено јер наведени орган није хтео да поступи по пресуди а ни суд није применио чл. 65 ЗУС. У управном спору против решетьа Комисије за службеничке послове Извршног већа HP Србије бр. 04-29312/1-61 од 19 јуна 1961 Врховни суд HP Србије донео je пресуду П У бр. 11030/61 од 22 децембра 1961. Како ова Комисија није у року донела тражено решење, то ce je тужилац Ш. М из Београда обратно 25 маја 1962 поднеском Врховном суду са захтевом да суд примени своја овлашћења из чл. 65, ст. 2, ЗУС, Врховни суд обратно ce je овој Комисији на законом прописани начин 30 маја 1962. Међутим, пошто наведена Комисија и даље није била вољна да изврши наведену пресуду, тј. да донесе своје решење, то je суд поново ургирао и то 2 јуна 1965, 6 јула 1962, 18 септембра 1962, 23 октобра 1962, 22 новембра 1962, 24 децембра 1962, [...] 16 октобра 1963, 23 новембра 1963. На дан 15 јануара 1964 године, статье je било непромењено jep наведена Комисија није хтела да поступи по пресуди а ни суд да донесе решегье у смислу чл. 65, ст. 2, ЗУС. У следећем случају Савезни врховни суд донео je пресуду Уж бр. 1506/62 од 24 фебруара 1962 којоЦ je поништио решење Комисије за службеничке послове Извршног већа бр. 04-31997/1-61 од 10 јула 1961. Комисија није поступила по примедбама суда те није донела никакво решење. Због тога суд по захтеву странке за примену чл. 65, ст. 2, ЗУС ургира 1 августа 1962, 6 септембра 1962, 22 октобра 1962, 23 новембра 1962, .7 јануара 1963, 5 марта 1963, 20 априла 1963, 24 маја 1963, 16 октобра 1963. На дан 15 јануара 1964 стање je још увек непромењено.