Анали Правног факултета у Београду

438

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сигурно уклонила и стварна опасност „претоваривања“ послова са управних органа на судове. Самим тим би питанье обавештавања изгубило свој досадаппьи характер и добило сасвим други смисао, смисао последњег провераваньа пре изрицања санкције.

Рафаел Цијан

ПРАВО НА РАД У ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ

I. Право на рад je установа која се убраја у најсложеније појаве и уједно у најосетљивије проблеме живота луди у различитим политичким системима појављујући се у овом или оном виду. Ову поставку још више поткрепљују многобројне понекад веома поражавајуће по државни систем, тј. по човека у целини узето, друштвено-економске последице проистекле услед неостварења права на рад. Дакле, право на рад као нормативно предвиђено право у земљама у развоју лежи у темељима политичких, економских и социјалних збивања, и као такво мора бити схваћено у овом раду у стану de lege lata a такође и онога што може под извесним условима да наступи. С тим у вези, а у жељи да буду изнесене формуле о праву на рад на овим регионима као основна разматравьа овога рада узети су: услови и узроци; облици и основе; савремено схваћене функције и улоге права на рад у земљама у развоју (Африке, Азије и Латинске Америке). Тешко je проучавати било који проблем (а поготову проблем политичко-економске природе, као што je случај с правом на рад) који није резултат зрелијих решења како савремених устава тако и других нормативних аката земаља у развоју. Но, и поред тога, привредна ситуација, тј. степей економског развитка (иако неуједначен) ових земаља и њихова политичко-економска могућност нужно усмеравају и одређују уживање одређених права човека у тим регионима, иако су посебно економскосоцијална права (нарочито права на рад) човека ових држава по прогресивним идеолозима и економским политичарима утлавном резултат утица ja наслеђене прошлости. На пример, неке државе слободне Африке имају већ данас предвиђено право на рад у својим уставима: Конго, Обала Слоноваче, Дахомеј, Габон, Мадагаскар, Горња Болта и др., што се може превасходно узети као утицај француског законодаства и теорије односно Декларације човека и грађанина. У том смислу, и с правом, тврдимо да се уставне декларације о праву на рад налазе готово само у бившим француским колонијама, Наиме, анализирајући поменуту легислативност, изгледа нам да долази до компромиса два утицаја у законодавству (француског и социјалистичких држава). Друго, утичу економско-политичке снаге ко je почину да преовлађују данас у свету: примера ради поменућемо право на рад у земљама Латинске Америке које je предвиђено уста-