Анали Правног факултета у Београду

442

АНАЛИ ПРАВНОГ., ФАКУЛТЕТА

Будући да азијеке земље у развоју иду у правцу изградње социализма, оне морају узети на себе и обавезу отклањања односно смањења незапослености. До које мере he то бити објективно урађено зависи углавном од степена економског и политичког развитка ових држава и, разуме се, од метода и еластичности критеријума који се буду користили. Историја овога појма je и у Латинској Америци, у праву и политици, релативно али не и сасвим нова. Прве премисе идеје права на рад сусрећемо 1917 у Мексику. Много касније, по Другом светском рату, уочене су видније конструкције овога права у: Бразилу и Панами а потом у Аргентини, Никарагуи и Уругвају. Но у вези с тим потребно je напоменути услове под којима се кретао, а и данас се креће, политички, економски и друштвени развитак земаља овога подручја (10) а следствено томе и како се уобличио (природа, карактер, улога) феномен права на рад у овој средини. Ово утолико ппе што све ове нису суочене с истоветним могућностима и стога што je свака од њих принуђена да открива она решења која се појављују као најприкладнија за властите проблеме. Наиме, заједничка карактеристика за све земл>е Латинске Америке лежи углавном у одређеним пропорцијама привредног кретања, (11) структуралним променама и појави новонасталих прогресивних тенденција. Кључ противречности и суштина кризе држава овога типа je у сукобу између реакционарних десних снага - олигархије, крупног капитала и прогресивних снага националне буржоазије, левице која траже учешће у власти. (12) У сваком случају реч je о процесу, с једне стране, јачања тенденпија утицаја државе, смањења функција, снаге и фактичког деловања олигархије, а, с друге, непосредног јачања улоге буржоазије. У првом реду значи може се говорити о периоду са наглашеним елементом преткапиталистичког друштва, а потом долази фаза индустријског развитка и појачане интервенције државе. Дакле, реч je о двема фазама у развитку овога тзв. деформисаног типа капиталистичког уређења. У тим премисама треба одредити и статус могућности запосленог човека и човека који xohe да ради. Отуда један од познатијих бразилских социолога о положају радника с правом каже след ehe; „Дуги радни дан, који je чак и за жене и децу трајао од 10 до 14' часова без посебног награђивања, плате ниске и неједнаке за исти посао према полу или узрасту, [... ] без одштете за повреде на раду, новчане казне и злостављање преступника дисциплинских норми, отпуштање с посла без претходног отказа и новчане накнаде, непостојање помоћи болесницима и особама ко je су постале инвалиди, све су то фактори који су доводили до противречности и сукоба у производњи“. (13)

(10) В. Алба: Le Mouvement ouvrier en Amérique Latine, Парис, 1953. (11) Специфичности ових пропорција леже у; разрешавању противречности капиталистичких продукдионих односа и преткапиталистичких производних односа постојање латифундиста; нерешени аграрии проблеми; економској зависности; супротности између рада и капитала (буржоазија радничка класа); подређености привреде Латинске Америке приврЈдама развијених капиталистичких земаља; и у чињеници што кључне привредне објекте у овим државама држи страви капитал.

(12) Опш. вид. М. Б. Данилевич: Рабочиј класс в освободителном движении народов Латинској Америки, Москва, 1962, с. 208, и след. (12) Asis Simao: Revista de Estudos Socio-Ekonomicos, бр 1, Cao Пауло 1961,