Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

443

Имајући то у виду, даљу оријентацију јуриспруденције треба схватите, као потребну примену интервенција уставотворца да би се макар пришло позитивноправној заштити основног права личности права на рад, а потом, да би се пошло даљим покушајем заштите оста лих права радника. Наиме, питању конституционалист решена проблема права на рад пришло се, у овим земљама, углавном непосредно после Другог светског рата. Тако, на пример, нормираност права на рад наилазимо у следећим државама Латинске Америке: Устав Аргентине из 1949, чл. 37; Устав Бразила из 1946, чл, 145; Устав Мексика из 1917, са изменама из 1943, предвидео je као принцип право на рад у одељку о раду и социјалном благостању; Устав Никарагве од 1950, чл. 94; Устав Панаме из 1946, чл. 63; Устав Уругваја из 1952, чл. 53, и најзад. Закон о радним односима Кубе из 1963 утврђује право на рад као идејни принцип. Решења о праву на рад која се налазе у уставним текстовима ових земаља потврђује ово право у одељку који je иначе посвећен питањима најамног рада и социјалне заштите (14). У правцу даље еволуције права на рад у неким земљама Латинске Америке (у Бразилу, на пример) донети су и закони о накнади у случају отпуштагьа с посла. Значи, ако радник буде отпуштен самовольном одлуком послодавца, закон обавазује истог да плати одређени износ на име плате и износ за сваку годину радног стажа. Дакле, реч je о радикалној мери законских прописа. Хтело се створити, иако привидно, станье стабилности положаја радника у односу на послодавце. Међутим, синдикати, неки либералки кругови, законодавство и општа настојања у условима капиталистичких продукционих односа, са примесама на ко je смо указали, не могу по природи изборити решења много друкчија од уобичајених решења у државама прелазног типа у Латинској Америци. Право на рад у земљама у развоју постоји као појам који почиње да се формира y мноштву различитих облика, садржаја и интензитета, зависно од низа фактора поједине државе овога модела и региона а посебно од социјалистичког остварења сваке од њих тј. степена развоја производње. Дубоко социјално врење у мозаику ових земаља указује да унутрашњи социјално-економски поредак обећава реалније остварење права на рад без обзира на сукоб различитих економско-формацијских односа, јер неке земље овога типа чине велике напоре у правцу потпуније изградње свог друштва, тј. ка превазилажењу класичног профила права на рад, и његовог изражавања у оквиру реалнијих гарантија за сваког грађанина.

Предраг Раденовић

(14) Ипак се у неким другим условима текст устава који говори о праву на на рад може наћи или у преамбули какав je случај с већим делом земаља Африке, или je пак право на рад увршћено у трупу осталих права грађана, за разлику од ситуације коју нам пружају јужноамеричке државе. Кроз тако дату конструкцију категорија појмова може се донекле образовати вредност и објективност права на рад.