Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА HP АКСА

445

настала. Поред постојања извесне (сигурне) штете, радник да би добио накнаду за претрпљену неимовинску штету, треба ' да докаже да je ова штета релативно високог степена интензитета и да представља озбшьно нарушавање његове психичке равнотеже. Овај услов je јасно формулисан и у Нацрту Закона о накнади штете од 1961 на следећи начин: „Суд ће [... ] досудити повређеноме на његово тражење одређену своту новца за претршьену неимовинску штету, кад нађе да je таква новчана накнада у датом случају оправдана тежином кривице и тежином нанесене штете“ (чл. 40, ст. 2). И најзад, штета чију накнаду радник тражи, треба да представља повреду једног интереса који има извесну моралну вредност у очима закона и друштвеног морала. Другим речима, накнада неимовинске штете која се тражи не треба да буде у супротности ни са нашим законима ни са нашим моралним схватањима (2). У погледу основа одговорности радна организације за неимовинску штету произроковану раднику изгледа нам да би je требало данас код нас поставити на принципу објективне одговорности, тј. одговорности без кривице, дакле, онако исто као и кад се одговара и за имовинску штету (3). Радник у случају нанете му неимовинске штете има право како на накнаду којом се успоставльа повређена част и његов углед објављивањем пресуде, објављивањем одговора, исправке, тако и на новчану накнаду неимовинске штете како у случају физичког и психичког бола и страха, тако и у случају повреде части и угледа. 3. У случају смрти радника на раду и у вези са радом поред имовинске настаје и неимовинска штета за ньеговог брачног друга и друге чланове његове уже породице. Чланови уже породице радника трпе психички бол због смрти блиског им лица. И за ову штету одговара радна организација. Да би добила накнаду оштећена лица треба да докажу да je смрт радника наступила на раду и у вези са радом и да су претрпела неимовинску штету релативно високог степена интензитета. Чланови уже породице погинулог радника имају право на новчану накнаду због претрпљеног психичког бола услед смрти радника. У нашој судској пракси поставило се питање лица која имају право на новчану накнаду неимовинске штете у случају смрти блиског лица. Право на накнаду признато je од стране наше судске праксе преживелом брачном другу, деци и родитељима умрлог. У последње време овај круг лица којима се признаје право на накнаду проширен je и на браћа и сестре уколико су ова лица живела са жртвом и уколико je постојао већи степей љубави према умрлом. Сва ова лица не могу се појавити са захтевом истовремено и паралелно већ према одређеном реду слично реду при законском наслеђивању. У случају смрти, право на новчану накнаду

(2) Види др. Обрен Станковић: Новчана накнада неимовинске штете, Београд, 1965, с. 90.

(3) В. о томе наш чланак: Накнада штете по новим прописима о радним односима, „Привредно-правни приручник“, 6/65, с. 17.